Od treme do igre

Bilo je 7:6 za Ameriku. Sredina druge četvrtine u kojoj srpskom timu do tada nije mnogo toga polazilo za rukom. Tada je Dejan Savić zatražio tajm-aut o kojem se priča i o kojem će se pričati. Autoritetom trenera, snagom očinske poruke, harizmom čoveka koji zna šta treba i kada treba da upotrebi beogradski sleng, održao je vakelu garniranu dobro poznatim vokabularom na kojem mu niko neće zameriti. Iz tog minuta izdvojićemo samo: – Nemoj da mi igrate nja, nja, nja.