У Шведској данас парламентарни избори

Грађани Шведске данас излазе на парламентарне изборе који представљају својеврсни референдум да ли би крајња десница требало да уђе у владу земље која је некада важила за једну од најнапреднијих у Европи.

Исход избора је неизвестан јер се смањила разлика између блока левог центра, за који се још пре неколико недеља очекивало да ц́е убедљиво победити и владајуц́е десне коалиције у савезу са Шведским демократама, странком која се противи имиграцији и има корене у неонацистичком покрету.

Бирачи одлучују о 349 посланичких мандата у шведском парламенту (Риксдагу), а паралелно се одржавају и локални и регионални избори. Бирачка места биће отворена од 8.00 до 20.00, а национални цензус за улазак у парламент износи четири одсто. Превремено гласање у земљи траје још од 26. августа

За изборе регистровано је укупно осам милиона и 46.725 бирача са правом гласа, према подацима Изборне комисије.

Премијер Улф Кристерсон (Кристерссон), лидер (конзервативне) Умерене странке, који се бори за други узастопни мандат, обец́ао је да ц́е понудити министарска места Шведским демократама.

Његова конкуренткиња је Магдалена Андерсон из Социјалдемократске партије левог центра, партије која је више пута била на челу шведских влада од Другог светског рата. Андерсон је била премијерка од 2021. док није изгубила власт на последњим изборима.

Стручњаци кажу да је кампања била расцепкана и некохерентна, а питања политике као на пример како треба органзовати здравство, потиснута су тиме које партије ће моћи да саставе Владу.

После више деценија неутралности после Другог светског рата и векова шире несврстаности према водећим силама Шведска се придружила НАТО 2024. као 32. члан те трансатлантске војне алијансе. 

Потез за улазак у НАТО покренула је претходна шведска влада Магдалене Андерсон када је Русија покренула инвазију на Украјину 2022. године а придруживање је завршено под Кристерсоном.

(Бета, 13.09.2026)