Си води кинеско-америчке односе ка стабилности

Кинески председник Си Ђинпинг требало би да отпутује у Вашингтон у државну посету и на веома важан састанак са америчким председником Доналдом Трампом.

Предстојећом посетом двојица председника ће у року од неколико месеци реализовати узајамне посете, указује Синхуа и подсећа да ће то бити друга државна посета Сија САД, после прве 2015. године.

Више од деценију касније, најважнији билатерални однос на свету прошао је кроз турбулентно раздобље.

Начин на који Пекинг и Вашингтон управљају својим односима и проналазе простор за сарадњу све је значајнији за обе земље и за свет.

У мају, када је Си у Пекингу угостио Трампа, разговоре је отворио са три питања: "Могу ли Кина и Сједињене Америчке Државе да превазиђу Тукидидову замку ( ситуација у којој успон нове велике силе изазива страх и забринутост код постојеће доминантне силе, што може повећати ризик од сукоба између њих) и створе нову парадигму односа великих сила? Можемо ли се заједно суочити са глобалним изазовима и обезбедити већу стабилност свету? Можемо ли заједно изградити светлу будућност за наше билатералне односе, у интересу добробити два народа и будућности човечанства?"

Питања су постављена у контексту вишегодишњих турбуленција у билатералним односима, од трговинских спорова до ограничења у области технологије. Си је у више наврата истицао потребу да се пронађе прави начин на који ће две највеће светске силе међусобно функционисати.

Самит у Пекингу дао је нови подстицај тим напорима. Си и Трамп сагласили су се о новој визији изградње конструктивних кинеско-америчких односа заснованих на стратешкој стабилности у наредне три године и након тога.

"То је први пут у више од деценије да су Кина и Сједињене Америчке Државе постигле сагласност о томе како дефинисати своје односе, које у великој мери препознају лидери на обе стране", рекао је Да Веј, директор Центра за међународну безбедност и стратегију Универзитета Цинхуа.

Кинеско-амерички односи већ неко време напредују трасом коју су зацртала двојица лидера. "Дипломатија на нивоу шефова држава представља ослонац кинеско-америчких односа", рекао је кинески министар спољних послова Ванг Ји прошле седмице током телефонског разговора са америчким државним секретаром Марком Рубиом, у оквиру припрема за предстојећи самит.

Од Трамповог поновног избора, Си је са њим одржавао контакте на различите начине, укључујући састанке лицем у лице и телефонске разговоре, понекад и у неформалном окружењу.

Током мајске посете, Си је позвао Трампа у Џонгнанхај, комплекс у централном Пекингу у којем се налази седиште кинеског државног и партијског руководства, на приватни састанак , што је позив који је упућен малом броју страних лидера.

Си и Трамп су шетали вртом, разговарали и повремено застајали да се диве високим древним стаблима и кинеским ружама у пуном цвату.

{Имаге2}

"Док председник Трамп жели да Америку поново учини великом, ја сам посвећен томе да кинески народ предводим ка националном препороду", рекао је Си касније, кад су двојица лидера сели да уз чај разговарају.

Позвао је обе стране да се држе правог правца, избегавају ометања и подстичу стабилан развој билатералних односа.

Такви тренуци изван формалног оквира састанка постали су карактеристика Сијевих сусрета са Трампом, пружајући личније окружење за упознавање са земљама и ставовима оног другог.

{Имаге3}

Слични сусрети датирају још од првог сусрета Сија и Трампа 2017. године. На Мар-а-Лагу, Трамповом приватном имању на Флориди, Си му је поклонио дело кинеске калиграфије са древном изреком: "Кула од девет спратова подиже се на гомили земље; пут од хиљаду миља почиње једним кораком".

Та порука била је метафора за односе какве је Си желео да две земље изграде. Рекао је Трампу да би двојица лидера могла да окупе људе у обе земље који деле добру вољу и ентузијазам за унапређење кинеско-америчких односа и да граде здање тих односа, спрат по спрат - чинећи га све чвршћим, вишим и величанственијим.

Економски и трговински односи требало би и даље да служе као "основни ослонац" и покретачка снага кинеско-америчких односа, а не као камен спотицања или извор несугласица, рекао је Си Трампу у Бусану у Јужној Кореји 2025. године. Си је често кинеско-америчке односе упоређивао са великим бродом, којем је баласт од кључног значаја за одржавање правца пловидбе кроз немирне воде.

Након наглог повећања америчких царина 2025. године, Пекинг је одговорио одлучним противмерама, истовремено настављајући преговоре са Вашингтоном у настојању да управља међусобним разликама. До сусрета Сија и Трампа у Пекингу, њихови економски и трговински тимови постигли су "углавном уравнотежене и позитивне резултате".

Дијалог је од тада настављен, а последња рунда разговора, која је била отворена, детаљна и конструктивна, завршена је у недељу у Њујорку.

Си је више пута истицао, како у разговорима са Трампом, тако и на међународној сцени, да у трговинском рату нема победника. "Чињенице ће показати да раздвајање и прекидање ланаца снабдевања неће зауставити наш развој, док ће залагање за приступ ’мало двориште, високе ограде’ само довести до тога да сами себе ограничимо и поделимо свет", рекао је Си на управо завршеном самиту БРИКС-а у Њу Делхију.

Та порука била је и у средишту Сијевог обраћања америчкој пословној заједници. У марту 2024. године састао се у Пекингу са представницима америчких пословних, стратешких и академских кругова. Рекао им је да је успех Кине и Сједињених Америчких Држава прилика за обе стране.

{Имаге4}

Током мајске посете, Си је у Великој дворани народа у Пекингу разговарао са Трампом у присуству више од десет извршних директора неких од најугледнијих америчких компанија, међу којима су били Епл, Нвидиа, Тесла и Боинг.

Трамп је једног по једног представљао пословне лидере Сију, чиме је нагласио значај који је придавао тој делегацији.

"И Сједињене Америчке Државе и Кина имају велики улог у конструктивној стратешкој стабилности", рекао је Роберт Лоренс Кун, амерички научник и дугогодишњи посматрач Кине.

Он је додао да постоји много питања у којима су Кина и Сједињене Америчке Државе ангажоване, од вештачке интелигенције и ублажавања климатских промена до јавног здравља и борбе против трговине наркотицима.

{Имаге5}

Уместо очекивања да ће Вашингтон и Пекинг одједном почети да савршено сарађују, непосредни циљ требало би да буде спречавање спорова око царина, критичних минерала и других питања који би могли довести до даље ескалације, рекао је Кун.

"Пријатељство, које произлази из блиских контаката међу народима, представља кључ здравих међудржавних односа", рекао је Си. Према његовом виђењу, темеље кинеско-америчких односа поставили су народи две земље.

Након што је у понедељак званично објављено да ће Си посетити Сједињене Америчке Државе, јавности је објављено и његово недавно писмо америчким студентима. Си их је у писму подстакао да развијају боље међусобно разумевање и блискост међу народима две земље и да доприносе стабилном и континуираном развоју билатералних односа.

У време када су кинеско-амерички односи били на најнижој тачки, Си је поглед усмерио ка будућности, ка младима. Он сматра да млади носе будућност и наду тих односа.

Током посете Сан Франциску 2023. године, поводом састанка лидера АПЕК-а, Си је најавио иницијативу да у наредних пет година 50.000 младих Американаца буде позвано у Кину на програме размене и студирања. До маја ове године тај циљ је остварен, што је две и по године пре рока.

Многи учесници послали су Сију писма захваљујући му на прилици да се лично упознају са Кином и изграде пријатељства са својим кинеским вршњацима. Си је заузврат подстицао младе из обе земље да постану "амбасадори пријатељства" који ће повезивати две обале Пацифика.

Истраживање Реаган института о ставовима младих Американаца за лето 2026. године показало је да је међу млађим Американцима знатно мања вероватноћа да Кину сматрају великом претњом Сједињеним Државама.

{Имаге6}

Нагласак на везама међу људима не односи се само на млађе генерације. Си је деценијама остао у контакту са својим старим пријатељима из Ајове, које је први пут упознао током своје прве посете Сједињеним Државама 1985. године, а размењивао је писма и са ветеранима америчке добровољачке групе "Летећи тигрови" из Другог светског рата, присећајући се веза које су народи две земље тада изградили.

"Требало би да изградимо више мостова и утабамо више путева за контакте међу људима", рекао је једном Си. "Не смемо подизати препреке нити стварати атмосферу застрашивања", додао је.

Уочи Сијеве посете Сједињеним Државама, још једна прича о пријатељству преко Пацифика постала је вирална на интернету.

Године 1999. амерички наставник Роналд Саколски донирао је 5.000 америчких долара за подршку напорима Кинескиње Јин Јуџен да пошуми подручја северне Кине у Унутрашњој Монголији и бори се против дезертификације. Захваљујући тим средствима, Јин је касније успела да узгоји шуму са више од 50.000 стабала.

Када су се Саколски и Јин поново срели у Кини у августу, упитан је коју поруку жели да понесе са собом кући, у САД. Његов одговор био је: "Мост".

{Имаге7}

Рекао је да верује да би предстојећи састанак председника Сија и председника Трампа могао да помогне у изградњи тог моста.

"Кина је спремна да обнови мост", рекао је Саколски. "Да ли је Америка спремна? Верујем да јесте", додао је.

(Бета, 21.09.2026)