Шта је мапа пута ка ЕУ и где је Србија

Бриселска локомотива се припрема за пут са новом композицијом у таласу проширења Европске уније, али чини се да вагона са натписом Србија неће бити ни у том возу.

То се може закључити из документа „Припрема за проширену Унију&qуот;, који је објавила Европска комисија, најавивши да ће ускоро објавити и мапе пута ка чланству за четири државе - Црну Гору, Албанију, Молдавију и Украјину. Не и за Србију.

Европска унија „није послала поруку Београду, него одговорила на поруке које српска власт годинама шаље у Брисел&qуот;, каже Драгана Ђурица, генерална секретарка Европског покрета у Србији, за ББЦ на српском.

Пре више од деценије Београд је био међу лидерима у европским интеграцијама, а данас је на зачељу, чак и на Западном Балкану.

„Порука није да 'ЕУ не жели Србију'.

„Много је непријатнија за актуелну власт: 'Не можемо да вас третирамо као једну од земаља које су највише напредовале на путу ка ЕУ, ако се сами не понашате као земља којој је чланство стратешки приоритет'&qуот;, сматра Ђурица.

Кандидати ће се припремати за чланство уколико испуњавају услове, који ће зависити од резултата, политичке спремности и стратешке усклађености, саопштено је из ЕУ.

„Док кандидати за проширење напредују на путу реформи, ЕУ мора да буде спремна да их прими&qуот;, казала је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, додавши да је проширење „геополитички императив&qуот;.

За разлику од претходних докумената шта земље кандидати морају да учине, овај се тиче промена које ЕУ мора да усвоји пре њиховог уласка, напомиње Ђурица.

„Главна порука документа је да ЕУ истовремено покушава да убрза проширење, смањи могућност политичких блокада, интегрише кандидате и пре приступа, али да постави строже услове за само чланство и за период после приступа&qуот;, говори она.

Србија ван мапе

Званични Београд годинама формално понавља да је чланство стратешки циљ, али су политички сигнали често показивали другачије.

Док говоре о чланству, званичници Србије истовремено одржавају пријатељске односе са Русијом, којој нису увели санкције од почетка рата у Украјини, што је био захтев Брисела, као и са Кином.

„Србија ће морати да испоручи више&qуот;, рекла је Марта Кос, европска комесарка за проширење, док је представљала план Комисије пред Спољнополитичким одбором Европског парламента.

„Видећемо озбиљност њихове владе после избора, ако не буду само причали да желе да буду чланица него да конкретно раде на томе, посебно у погледу стратешког усаглашавања и усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком&qуот;, додала је Кос.

Ђурица подсећа да Србија није у оваквом положају зато што је „ЕУ не воли&qуот;, већ због одлука званичног Београда.

„Преговарачки процес стоји од 2021. и то зато што га је српска власт блокирала, а уместо да имамо извештаје о напретку, ми имамо извештаје о назадовању, нарочито у области демократије&qуот;, објашњава.

Раније су власти могле да кажу како од ЕУ узимају само оно што земљи одговара - економске повластице, а политичко усклађивање се остављало за неке друге дане, напомиње Ђурица.

„То више не може - Комисија сада много више повезује економску интерграцију са стратешким усклађивањем&qуот;.

• Где је нестала Европска унија из предизборне кампање у Србији
• Канцеларија ЕУ тужитељке Ковеши: Истрага о новосадској станици и даље у току
• Недеља ЕУ дискусије о Србији: Другачији погледи Европске комисије и парламента

Шта се мења за Брисел?

Европска комисија новим документом уноси важну промену у механизму приступања.

Смањује се могућност политичког блокирања појединачних чланица, иако ће и даље за коначну одлуку о приступу бити потребна једногласна одлука.

„Комисија предлаже коришћење квалификоване већине за отварање кластера и друге међукораке у преговорима.

„Идеја је да се убрза процес до самог циља, а онда на циљу одлучују све земље чланице&qуот;, каже Ђурица.

Интеграција у фазама ће у будућности бити систематичнија и јаснија, а неке предности моћи ће да се користе и пре приступања, кажу из Брисела.

То, међутим, не значи да је пут ка чланству постао лакши.

„И даље је заснован на учинку, а новост је што може да се врати корак уназад уколико се, на пример, промени власт или дође до назадовања у владавини права&qуот;, објашњава.

„Неће пустити некога да користи 'вечиту чекаоницу' само да не би радио ништа на пољу владавине права&qуот;, додаје.

Државе неће моћи да се одрекну реформи ни када ступе у блок.

Уз то, нови акт омогућава реакцију ЕУ у случајевима када назадују чланице.

„То се дешава у државама које после приступа добију власти које нагињу аутократији, нарушавају владавину права или демократију.

„Овај документ прелаже заштитне мере у будућим приступним уговорима за озбиљна кршења вредности ЕУ&qуот;, каже Ђурица.

Додаје и да Комисија проширење сматра економском и индустријском политиком Уније.

„Овде Комисија директно повезује проширење са економском безбедношћу, критичним сировинама, енергетиком, дигитализацијом, конкурентношћу, смањивањем стратешке зависности&qуот;, набраја Ђурица.

Шта се мења за четири 'најнапредније'?

У оквиру Пакета проширења 2026, Комисија ће 28. октобра представити мапе пута за Црну Гору, Албанију, Молдавију и Украјину, које ће садржати наредне кораке, оквирне рокове и конкретне циљеве у процесу приступања.

Ове четири земље предњаче на путу ка чланству, али „нису све на истој тачки&qуот; пута, каже Ђурица.

Црна Гора би 2028. могла да постане 28. чланица ЕУ, а приступни уговор би могао да буде потписан већ следећег лета, рекла је Марта Кос.

Министар спољних Гордан Грлић Радман изјавио је да Хрватска од Црне Горе тражи 2,4 милијарде евра на име присвојене имовине пре него што Подгорица приступи ЕУ, али црногорски министар одбране Драган Краповић негира постојање тог дуга.

Албанију званичници из Брисела виде као другопласирану земљу Западног Балкана.

У случају те земље „немамо елементе припреме приступног уговора, већ убрзаног затварања кластера и одржавања динамике реформи&qуот;, примећује Ђурица.

Иако је у „знатно нижој фази преговора&qуот; са Бриселом, Молдавија је сврстана међу земље које предњаче на путу ка чланству и добиће мапу пута, што је „политичка одлука&qуот;, додаје.

„То показује да Комисија термин 'најнапредније' не користи само за математички збир отворених и затворених поглавља, већ узима у обзир и темпо реформи, политички тренутак и стратешко усклађивање&qуот;, објашњава.

Могућа интеграција Украјине у ЕУ још је неизвеснија: далеко је од циља у преговорима и под руском инвазијом.

Кос је саопштила да украјински пољопривредници не би имали приступ јединственом тржишту ЕУ, и ако земља постане чланица.

За њих би важили „посебни услови&qуот;, а циљ је „заштита европских фармера&qуот;, додала је.

Позиције и преговарачке фазе у четири земље су знатно другачије.

Оне зато „немају исти датум (приступа), нити исти пакет за заједнички улазак у ЕУ&qуот;, наглашава Ђурица.

„Могуће је да ће на крају ући истог датума у ЕУ, али о томе се у овом документу не говори&qуот;, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како се у Србији користе фондови Европске уније
• 'ЕУ треба да организује референдум о чланству земаља Балкана': Бивши председник Словеније за ББЦ
• Какви су односи Србије и Хрватске и шта оружје има са тим
• Ближи се финиш трке: Шта је радно тело које припрема Црну Гору за улазак у ЕУ
• Како су уздрмани стубови српске спољне политике
• Имају ли критике ЕУ било каквог ефекта на Србију
• Метеорски успон: Албанија отворила последње поглавље у преговорима са ЕУ
• Европски парламент о Србији: 'Дијагноза једног система' и 'најоштрија резолуција до сада'
• Како је Црна Гора постала балкански лидер у приближавању Европској унији
• Урсула фон дер Лајен у Београду: 'Дела, а не само речи'
• Да ли Европска унија мења став према Србији
• Зашто у Србији опада подршка Европској унији
• 'Нема пречица у приступању ЕУ': Каја Калас у првој званичној посети Србији и Косову

(ББЦ Невс, 10.07.2026)