Земља има нови 'мини месец' - и није први

Земља је добила нови „мини-месец“, кажу астрономи.

Астероид 2026 QQ8 први је приметио у августу мађарски астроном Криштијан Сарнецки, али га је Центар за мале планете Међународне астрономске уније пријавио тек два месеца касније.

Веома је мали, пречника око метар до два, и удаљен је више од 500.000 километара од наше планете - даље од самог Месеца.

Мини-месеци су мали астероиди које је заробила Земљина гравитациона сила, због чега привремено круже око наше планете.

Астрономи претпостављају да је 2026 QQ8 заробљен Земљином гравитационом силом у априлу, али се очекује да ц́е се ослободити у наредних неколико месеци.

Ипак, мини-месеци нису једини Земљини привремени небески пратиоци.

Квазимесеци

Земљини квазимесеци су добили име зато што, из наше перспективе на Земљи, изгледају као да круже око наше планете као што то чини Месец.

Али пажљивији поглед открива да су то заправо астероиди који круже око Сунца поред Земље.

Скорашњи пример је 2025 ПН7, астероид откривен у августу прошле године, који деценијама путује готово синхронизовано са Земљом.

„Квазимесеци су занимљиви јер заправо не круже око наших планета као што Месец кружи око Земље - они су само у нашој близини“, објашњава астроном др Џенифер Милард.

2025 ПН7 је дугачак око 20 метара.

„Није огроман - изгледа као мала пословна зграда.

„Мислимо да постоји вец́ 60 година и да има још 60 година, рачунато на његову тренутну орбиту“, рекла је Милард за ББЦ.

Али ниједан од привремених „месеца“ не може се мерити са јединим правим сателитом наше планете - Месецом.

„Док круже око Сунца, крец́у се у свемиру веома сличном путањом као и Земља.

„Изгледа као да круже око нас јер се држе веома близу нас - понекад иду испред нас, а понекад иза нас, али заправо нису гравитационо везани и то је разлика“, објашњава она.

Али док ови астероиди прате своје орбите, на њих такође благо утиче Земљина гравитација која их привлачи ближе.

Сви познати Земљини квазимесеци су привремени - њихове орбите могу да трају деценијама или чак и дуже од једног века.

Минимесеци

За разлику од квазимесеца, минимесец је објекат који заиста кружи око планете.

Земљини минимесеци су мали астероиди које привремено држи Земљина тежа - остаци из времена формирања Сунчевог система или можда други свемирски отпад - и обично остају у орбити краће од годину дана.

Оне су сићушне и тешко их је открити - само четири су до сада примец́ене пре откриц́а 2026 QQ8, према Планетарном друштву (Планетари Социети), непрофитној групи за праћење свемира, и ниједан више не кружи око Земље.

Последњи минимесец уочен је у августу 2024. године.

Астероид, познат као 2024 ПТ5, дугачак је око 10 метара.

Сматра се да потиче из астероидног појаса Арјуна - групе свемирских стена чија орбита је слична путањи Земље око Сунца.

Али детаљнија анализа његовог хемијског састава указује на могућност да је 2024 ПТ5 заправо комад самог Месеца, који је одавно избачен у свемир после удара неког астероида.

У близини Земље је био свега неколико месеци, а онда се вратио у астероидни појас из којег је дошао.

Неки астрономи процењују да ц́е поново проц́и близу Земље 2055. године.

Облаци Кордиљевског или 'Духови месеци'

Облаци Кордиљевског су најзагонетнији од ове три појаве.

Верује се да су то облаци свемирске прашине у Земљиној орбити, који остају испред или иза наше планете док кружи око Сунца.

Међутим, још не постоји широк научни консензус о томе да ли они заиста постоје.

Др Милард сматра да је претпоставка да постоје вероватна.

„У свемиру има много прашине&qуот;, каже она.

„Постоје честице међупланетарне прашине, тако да ме не би изненадило да постоји прашина коју заробљавају гравитационо стабилне тачке око Земљине орбите&qуот;.

Да ли су квазимесеци и минимесеци опасни?

Упркос њиховој близини у астрономским размерама, ови објекти се никада довољне не приближе да би представљали било какву опасност.

Чак и када су нам најближи, и тада су неколико пута удаљенији од Месеца.

По свемирским стандардима то се сматра „близу&qуот;, али у стварности нема разлога за бригу.

„Ако би нам се заиста приближавали, то би чинили веома споро, па бисмо их правовремено уочили и имали бисмо довољно простора да реагујемо&qуот;, објашњава др Милард.

Које још планете имају квазимесеце?

Тек у последњим деценијама телескопи су постали довољно осетљиви да могу да уоче ове бледе, готово неухватљиве астероиде.

Напредак у области рачунарства омогуц́ио је научницима да моделују њихово кретање и потврде да су ти тајанствени објекти заправо квазимесеци.

„Они нису неуобичајена појава, само их је веома тешко открити&qуот;, каже др Милард.

„Када је толико тешко открити их близу Земље, можете ли да замислите колико је тешко пронаћи их на неком другом месту у Сунчевом систему&qуот;.

До сада су квазимесеци примећени око Јупитера, Венере, Сатурна, Нептуна, и Плутона, а могуће је да ће их још бити откривено у будућности.

„Сунчев систем је и даље веома активно и динамично место&qуот;, каже Милард.

„Није мртав ни статичан, све у њему се непрестано креће&qуот;.

• Теја, планета коју је Земља можда прогутала и помогла да настане Месец
• Има ли Земља заиста два Месеца? Заправо, много их је више
• Први пут откривена атмосфера на планети налик Земљи
• Јесмо ли близу решења мистерије 'девете планете' Сунчевог система
• Да ли је Артемис Два показао да би човек поново могао да слети на Месец
• 'Необични' систем који оспорава све идеје о настанку планета

(ББЦ Невс, 11.15.2026)