Радмила Драгичевић-Дичић: Поданички однос према власти највећи проблем правосуђа

Бета пре 6 минута

Судија Врховног суда у пензији Радмила Драгичевић-Дичић изјавила је да је највећи проблем српског правосуђа лојалистичко понашање судија и тужилаца и поданички однос према досадашњој власти и додала да са стране Устава и закона не постоје препреке за добар рад.

"Нема чаробног штапића који би у пар дана могао то да промени, а то је главни проблем правосуђа. То је корен, није проблем у Уставу и законима, они су добри. Можда нешто може да се промени и побољша, али и садашња регулатива омогућава судијама да буду независне и тужиоцима да буду самостални. Па и поред тога, сведочимо бар у последњих десет година притиску извршне власти на судство и тужилаштво. Негује се поданички однос, то је проблем", рекла је она агенцији Бета.

Драгичевић-Дичић је навела да је већ у данима после избора друштво било сведок да се ту неке ствари мењају, што показују готово свакодневна хапшења.

"Не бих ја то назвала буђењем, већ одбрамбеним понашањем. Неким доказивањем, можда, и то је феномен који треба испитати. Томе сада сведочимо и у случају Вишег јавног тужилаштва у Београду, које је јавност оптуживала за лојалистичко понашање а оно сада ради оно што је требало да ради много раније", рекла је она.

Она је оценила да међу судијама и тужиоцима у претходном периоду није било много оних који су гласно говорили о проблемима, односно да се то свело на појединце и на групу "Одбрана струке", али да није било значајнијег отпора притисцима који су долазили из врха власти.

"Врхови тих система су ћутали, па се то могло схватити и као одобравање. Надам се да ће у неком периоду који долази после формирања Владе доћи и до оставку челника у правосуђу и председника неких судова, који ће сами схватити шта су радили па ће сами и отићи", рекла је она.

Говорећи о стању у правосуђу, она је навела да је потребно испитивање одговорности, односно да се стави фокус на предмете у Специјалном тужилаштву попут надстрешнице или генералштаба или на Специјални суд за организовани криминал, где поједина суђења трају неоправдано дуго и изазивају сумњу јавности на уплив извршне власти.

Одговарајући на питање о лустрацији као могућем решењу, Радмила Драгичевић-Дичић је оценила да је лустрација пре свега политичка мера која се односи на поједине јавне функционере који су кршили људска права и злоупотребљавали своју моћ, али да она не може бити колективна за све функционере једне области.

"Лустрација је више механизам за моралну одговорност и не подлеже кривичној или дисциплинској одговорности. Међутим, има пуно тога што може да се реши и кроз редовне механизме одговорности. Ни то до сада није рађено јер није било воље", рекла је она.

Она је додала да питање лустрације треба да буде предмет шире дискусије и евентуално закона који би тек био усвојен.

"Познато је да смо ми 2003. године имали Заком о лустрацији са роком трајања од десет година, али он никада није био примењен нити је формирана Комисија за лустрацију. Врло је важно да се то питање не претвори у политички обрачун као у Македонији. Треба бити пажљив јер то може да уздрма друштво. Ја сам некако више за утврђивање одговорности кроз кривичне поступке. То је безболнији начин", рекла је она.

Као негативан пример лустрације у правосуђу, Драгичевић-Дичић је поменила и пример Албаније, иако је у том земљи тај процес трајао десет година и спроведен у сарадњи са европским институцијама.

"Упркос томе, лустрација је у Албанији потпуно исцрпела и девастирала правосуђе јер је отишло пола судија и тужилаца. Настао је проблем у кадровима па су људи из основних судова ишли у врховни суд", рекла је она.

(Бета, 17.11.2026)

Повезане вести »

Кључне речи

Прочитајте још