САНУ обележава свој Дан: Изложба и прослава у Београду

Српска академије наука и уметности (САНУ) обележава свој Дан, најавила је Академија.
Планиран је обилазак изложбе "Аквизиције радова ликовних уметника академика Уметничкој збирци САНУ 2024 – 2026", у новом галеријском простору (Кнеза Михаила 36).
Након тога ће, с почетком у 12.00, у Свечаној сали САНУ ће бити приређен централни део прославе, пише у најави.
Историја САНУ почиње 7./19 новембра 1841. када је, по наводима хроничара, основано Друштво српске словесности (ДСС) са циљем да проучава српски језик и на њему пропагира науке.
ДСС је према областима деловања било подељено на пет одсека, а од 1847. резултате свога рада је објављивало у Гласнику Друштва србске словесности.
Због јачања либералне струје у ДСС, која је била критички усмерена према владајућем режиму, Друштво је суспендовано јануара 1864. године, пише на сајту САНУ.
Његов рад је настављен 29. јуна исте године оснивањем Српског ученог друштва (СУД) које је наставило послове на прикупљању и објављивању докумената о српској историји, географији и етнографији, и продужило издавање Гласника.
Чланови Друштва нису се слагали са његовим основним задатком – либерали су веровали да је просвећивање народа њихов основни задатак, док су конзервативци прокламовали научни рад.
Будући да су разлике биле непомирљиве, основана је1886. Српска краљевска академија (СКА), а СУД је постојало све до 1892. године, када се спојило са Академијом.
СКА се састојала од четири стручне академије – академије уметности, академије природних наука, академије друштвених наука и академије филозофских наука.
Под њеним кровом започела су бројна систематска и дугорочна истраживања, од којих нека трају и данас.
После Другог светског рата званичан назив Академије промењен је у Српска академија наука, а од 1960. у Српска академија наука и уметности (САНУ).
(Бета, 19.11.2026)







