Del Pjero - Godo i šamar vrline

Mislim da se nikada neću umoriti od smaranja pospane ćerke dok pokazujem tablu "Conegliano" i polja Veneta, tu se rodio Godo. Naime, posle one strašne scene kada uz vrisak pada kao pogođen iz snajpera u sivilu Udina, nije više bio isti, nikada nije stigao tamo gde je trebalo da bude, gde smo ga čekali, Estragon, Vladimir i hiljade nas bezimenih. Postoje sportisti uz koje odrastamo, nekako ih, što kaže Alan Digbi doživljavamo kao članove