Година за роман – Огњен Кузмић: Живот је леп!
Спортски журнал 03.01.2020
„Највише ми је помогла породица, жена, деца и родитељи. Период после несреће, опоравак, био је психички страшан. Тек када се догоди нешто тако, дође до изражаја снага породице“
Језиком његове тазбине, мајица коју је навукао на себе слала је поруку – „веруј”. Можемо само да замислимо колико су пута од 14. до 19. јула, у Томишином Оукленду, поновили „белиеве” у различитим формама, али са једним циљем, подршке. Исто колико у Добоју и околини „вјеруј”, или у Београду и осталим градовима Србије „веруј”. Концентрацију са црне мајице која се испод јакне померала под ударима ветра са Саве, пореметила је опаска: - ‘Ел с' вид’о цвике? „Босански”
