Da, nažalost, istina je – poludistanca je mrtva!
RTS 16.01.2020
Glavna NBA debata našeg doba je ona o tome ko je najveći igrač svih vremena (eng. GOAT – Greatest of All Time), u kojoj se u poslednje vreme ljudi odlučuju između Majkla Džordana i Lebrona Džejmsa. Međutim, ovoga puta nećemo otvarati tu Pandorinu kutiju argumenata, već ćemo se baviti igrom u dve epohe – onom sa početka ovog milenijuma i ovom sada koju gledamo i živimo, a to je dominacija šuta za tri poena u odnosu na dugo vremena neprikosnovenu poludistancu.
Oni koju na košarku gledaju samo kao na vid zabave možda razliku nisu ni premetili, ali ona je baš, baš velika. O čemu se zapravo radi? Početkom veka i milenijuma, odnosno početkom 2000-ih, u NBA ligi postojala je "institucija" poludistance, odnosno šuteva sa dela terena koji su unutar linije za tri poena, ali van reketa. Oni su uz realizacijom pod košem bili najveći izvor poena, dok je trojka bila tercijarni sektor. U takvoj konstelaciji snaga među vrstama šuta,
