Prijatelji sporta s tranzistorom na uhu, šest poraza u boji i utešni glas Dragana Nikitovića
RTS 05.11.2021
Dobro se sećam tužne večeri finala super-teške kategorije Svetskog prvenstva u boksu maja 1978. u Beogradu, u kome naš Vujković nije imao ama baš nikakve šanse protiv Kubanca Teofila Stivensona. Borci su ušli u ring, pozdravili publiku, odjeknuo je gong i počela je igra mačke i miša u „prirodnim bojama“ ekrana našeg prvog kolor-televizora. Te večeri izvesnu utehu pružao je samo glas Dragana Nikitovića. Nikitini komentari bili su oličenje svega onoga čega odavno više nema ne samo u sportskom novinarstvu.
Nekoliko dana pre svečanog otvaranja Svetskog prvenstva u boksu, koje se od 25. oktobra do 6. novembra održava u „Štark areni", u Beogradu je preminuo Milan Anđić, novinar sportske redakcije Radio Beograda. Anđićevu specifičnu boju glasa zapamtili su svi oni „prijatelji sporta" koji su dobar deo sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka proveli sa tranzistorom na uhu, prateći uglavnom direktne radijske prenose fudbalskih utakmica domaćeg prvenstva, ali i
