In memoriam

Sve ima svoj kraj. Neke se zavese spuste iznenada i previše rano, kao da se samo otkači ona spona koja ih drži. Za neke slutimo da će nam se pokazati, ali ni to ne učini lakšim momenat u kome ih ugledamo. Ali, ima u svakoj tuzi i neki odsjaj onog lepog. Ono sećanje koje zatreperi uplašeno pred bolnom vešću da nekoga više nema. Neka patina koja učini da znamo kako da odbolujemo. Upravo to zatvara prazninu koja nastane. I, opet, neke se druge praznine samo otvore