Писмо једног клинца из Србије Кобију Брајанту

Живот је препун неочекиваних околности. Свакодневно се у свету око нас дешавају ствари које нису карактеристичне и беже из калупа класичног живота. У то спада и моје обраћање теби, за које сам мислио да се неће никада догодити. Треба ли да причам о непроспаваним ноћима зарад праћена и дивљења начинима на који до врха затрпаваш кош ривала сваке ноћи? Треба ли говорити о величини коју си оставио иза себе, директно се умешајући у трку за једног од најбољих играча