Kad nema prostora

Upravo sam obrisao dva pasusa. Oba su bila o Novaku Đokoviću. Jer kad sam ih pročitao, shvatio sam da to nije to. Nije ono što sam juče osećao, ili bar sad nisam u stanju da to nešto učukam na tastaturi. Možda umor, a možda i shvatanje da će taj čovek svaki naredni dan dati nešto novo. Nije lako nečiju posebnost smestiti u jedan tekst. Da, zapravo, to je. Evo ga. Pokušavam da sve uguram u jednu kolumnu, pa gde si bre pošao? Nijedna kutija ne može da primi bezbroj