Teniska pravda ili kafkijanska tragedija Janika Sinera
RTS 05.05.2025
Kada u sportu nešto krene naopako, čini se da je sve izmaklo kontroli. Ipak, sve je na papiru tačno: rezultat je broj, set je izmeren, a pravilo je propisano. Ponekad se pojavi nešto što ne ulazi u tabelu – ljudska greška, sitna, gotovo slučajna. Saplitanje koje ni kamera ne hvata, ali ostaje kao trag, u tkivu. I više ne znaš – da li je propust u sistemu ili u čoveku.
Janik Siner, blago rumeni Italijan, miran kao reklama za mineralnu vodu, pao je na testu za klostebol, i to dva puta. Ne za kokain, ne za efedrin, ne za nešto što bi mu povećalo šanse da bude bolji na terenu, nego za trag masti – doslovno, ali i metaforički. I za vrlo kratak period sve se pretvorilo u lov na subjekat koji nije bio svestan da je objekat. Tu se negde otvara bazduljevski prostor – za tanku liniju između birokratije i biografije. Isprva, Sinera nisu
