Да ми је отац на сат жив...

Павле Пепђоновић уверава да није организатор манифестације којом регион може да се поноси, али, како год да себе назива – без његове идеје, енергије и акција, наравно и стеченог поверења плејаде спортских легенди, никад се ништа ни слично, ани приближно велико не би догодило на Балкану. Пре него што је уочи паљења олимпијског пламена у знак четвртог Мундијала пријатељства и олимпијских и светских шампиона који су чинили већину улцињских гостију, Пепђоновић се