Devet meseci, jedno “izvini” i jedno “marš napolje” kasnije

„Izvini“. Ta „teška strana reč“, kako je jednom sročio pokojni Đorđe Balašević, nije nešto što se često čuje u svetu profesionalnog sporta. Kada igrači, treneri ili rukovodioci ostvare nekakav trijumf, uvek su spremni da na sva zvona rastelale kako je to sve eto baš zbog njih. Ali kada stvari krenu nizbrdo, neće uvek svako uperiti prst u sebe, obratiti se navijaču i oči u oči mu priznati – „jeste, bila je to greška. My bad.“ Ako je za verovati medijima (a i jednom