Kina želi kraj iranskog rata, ali ne onako kako ga zamišlja Tramp

Peking bi mogao da izvrši pritisak na Teheran da nastavi pregovore, ali analitičari kažu da je malo verovatno da će prestati da kupuje iransku naftu.

BBC News pre 3 sata | Saed Džafari i Grejs Coi -

Na levoj strani se vide snimci uništene zgrade i opreme za bušenje nafte, dok se u sredini nalazi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei. Desno je kineski predsednik Si Đinping, sa delom kineske zastave u pozadini.

Nekoliko dana pre posete kineskog predsednika Sija Đinpinga Sjedinjenim Američkim Državama, vlasti u Pekingu ugostile su iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija - podsetnik na to koliki je njegov uticaj na Teheran.

Iranski rat bio je jedna od tema u samom vrhu dnevnog reda tokom susreta Tramp-Si Đinping.

Kina je zadržala dosledan stav otkako je rat u Iranu započeo pre sedam meseci.

Osudila je američko-izraelske napade na Iran, kao i sankcije Vašingtona protiv Teherana.

Istovremeno, iznova je tražila okončanje rata i, posebno, ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Sa strategijom ogromnih rezervi nafte i diversifikacije energenata, Kina je do sada dobro trpela posledice iranskog rata.

Kina može da izdrži ovu situaciju još i duže, ali ekonomska cena će samo rasti, kaže Andrea Gizeli, stručnjak za Kinu i Bliski istok sa Univerziteta u Egzeteru.

On, međutim, smatra da će Kina morati da izbalansira svoj interes za kraj rata sa nekim drugim geopolitičkim prioritetima.

„Kina ne želi da sukob postane tačka razdora u odnosima sa SAD“, ali „neće podriti glavne iranske interese i zahteve“, dodaje doktor Gizeli.

„Iran i Kina su generalno gledano na istoj strani i doživljavaju agresivne akcije Amerike i Izraela kao glavni razlog zašto je ovaj sukob uopšte izbio i još uvek traje“, objašnjava on.

Energija i ekonomija

Kao potrošaču energije, Kini „šteti produžetak“ rata, kaže Hamidreza Azizi iz Međunarodne krizne grupe.

Nafta čini oko jedne petine ukupne kineske potrošnje energije, ali više od 70 odsto te nafte je uvoz, prema izveštaju američke Uprave za energetske informacije iz 2025. godine.

Sa oko 1,4 miliona barela dnevno, iranska nafta činila je svega 12 odsto kineskog uvoza sirove nafte tokom prošle godine.

To je u velikom zaostatku u odnosu na ostatak Bliskog istoka, koji je doprineo sa 42 odsto.

Kina je takođe uspela da zameni deo nafte izgubljene od Irana i drugih zalivskih proizvođača snabdevanjem iz Rusije, Brazila i od drugih izvoznika.

Biće znatno teže zameniti gas koji kupuje iz ovog regiona.

Kina želi da se ponovo otvori Ormuski moreuz, jer je pre rata u velikoj meri zavisila od nafte sa Bliskog istoka. — Kina želi da se ponovo otvori Ormuski moreuz, jer je pre rata u velikoj meri zavisila od nafte sa Bliskog istoka

Ogromne kineske zalihe nafte pomogle su da zemlja ublaži energetski šok izazvan ratom.

Količina njenih rezervi ostaje državna tajna, ali procene variraju od jedne do 1,4 milijarde barela 2025.

„Ako je Kina na početku rata u zalihama imala oko 1,4 milijarde barela, to bi pokrilo 254 dana uvoza sa Bliskog istoka na nivou iz 2025. godine“, kaže Erika Dauns, istraživačica kineske energetike sa Univerziteta Kolumbija u SAD.

Naftne rezerve Kine najverovatnije će potrajati još duže, dodaje ona, budući da neki uvozi i dalje stižu sa Bliskog istoka, uprkos ratu.

Međutim, Kina je morala da zagrabi iz naftnih rezervi u tri od protekla četiri meseca - među njima i u avgustu - prema Rojtersovom kolumnisti za azijsku primarnu robu Klajdu Raselu.

„Peking bi verovatno više voleo da prestane da koristi te zalihe pre nego kasnije, da bi ih imao dovoljno za ublažavanje eventualne krize“, kaže doktorka Dauns.

A ako Huti, koji uživaju podršku Irana, pojačaju napade na Saudijsku Arabiju i zategnu kontrolu nad moreuzom Bab al-Mandab, globalno energetsko tržište moglo bi da postane još nestabilnije.

Ekonomske nedaće koje je izazvao iranski rat mogle bi čak da pokrenu svetsku ekonomsku krizu, što bi bila loša vest za kinesku privredu okrenutu izvozu.

Od 2019. godine, ekonomski rast Kine se usporava.

Druga najveća ekonomska sila na svetu ima problema sa krizom nekretnina, trgovačkim napetostima sa Zapadom i rastom dugova lokalnih vlada.

Kao posledica toga, neto izvozi prošle godine činili su 32,7 odsto rasta kineskog BDP-a, što je najviši nivo od 1997. godine, prema Centru za strateške i međunarodne studije, ekspertskoj grupi iz Vašingtona.

Budući da je domaća potrošnja i dalje usporena, izvoz ostaje glavni pokretač njenog ekonomskog razvoja.

Pogledajte video o morskom tesnacu Bab el-Mandeb

Sankcije, pomorska blokada i pregovori

Kako se rat sve više pretvara u pat-poziciju, Trampova administracija nastavlja da pojačava ekonomski pritisak na Teheran.

Vašington upozorava da kompanije, banke i zemlje koje podržavaju iransku privredu mogu da se suoče sa sekundarnim sankcijama.

Do sada su se SAD uzdržavale od uzimanja na zub kineskih velikih banaka, uprkos tome što su uveli sankcije nekim kineskim kompanijama i entitetima.

Ovo upozorenje stiže u trenutku kad su trgovačke napetosti između Vašingtona i Pekinga i dalje na zavidnom nivou.

Peking nije javno pristao na zahtev Vašingtona da se pridruži finansijskoj kampanji protiv Irana, tvrdeći da se protivi „ilegalnim jednostranim sankcijama“ i da se njegova saradnja sa Iranom odvija u okvirima međunarodnog prava.

Huti, koje podržava Iran, pojačavaju kontrolu nad moreuzom Bab el-Mandeb, još jednom ključnom globalnom pomorskom rutom

Kina se najverovatnije neće uzdržati od kupovine iranske nafte zbog američkog pritiska, kaže iranski analitičar Azizi.

„Kinezi ne žele da se uspostavi presedan, dok Sjedinjene Države mogu, putem pritiska, da privole kineske kompanije i banke da primenjuju njihovu politiku.“

Međutim, američka pomorska blokada značajno je ograničila sposobnost Irana da isporuči naftu kineskim kupcima.

Iran je izvezao dva miliona barela nafte dnevno u martu, ali je taj broj pao na između 220.000 i 255.000 barela dnevno u avgustu, a nijedna pošiljka iranske sirove nafte nije uspešno prošla kroz Ormuski moreuz i stigla do Kine otkako je Amerika nastavila pomorsku blokadu 14. jula, javlja Rojters.

Ako se blokada nastavi, trgovina između Irana i Kine će sve više biti ograničena na kopnene rute, koje su skuplje i mnogo teža za rukovanje od pomorskog transporta, kaže Muhamed Gaedi, iranski ekspert sa Univerziteta Džordž Vašington u SAD.

Želja Kine da ublaži efekte finansijskih sankcija ne znači nužno da ima ili sposobnost ili volju da se suprotstavi pomorskoj blokadi.

Razbijanje jedne takve blokade moglo bi da uvuče Peking u veoma drugačiji nivo konfrontacije sa Vašingtonom.

Ne postoje indicije da je vođstvo Kine spremno da plati takvu cenu.

Kina je jasno stavila do znanja da „preferira kraj rata kroz pregovore“, kaže doktor Gizeli, dodavši da će ona najverovatnije sprečiti Iran da eskalira sukob.

„Ona bi mogla i može da pomogne da se pregovori nastave. Čak može da natera Irance da naprave neke ustupke koji bi mogli da pomognu predsedniku Trampu da proglasi neku vrstu pobede i iskoristi to kao izgovor da okonča rat.“

„Ali Kina će insistirati da dogovor sadrži konkretan dobitak za njenog partnera, kao što je ukidanje sankcija, pristup zamrznutim fondovima i okončanje vojnih napada“, kaže on.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk