Аутор Дмитриј Бавирин оцењује да Вучић "одлази да би остао", односно да планира да буде изабран за премијера.
РИА Новости: Директна веза оставке Вучића и разговора с Путином
Бета пре 21 дана
Између оставке председника Србије Александра Вучића и његовог телефонског разговора са председником Русије Владимиром Путином дан раније постоји директна веза, пише руска агенција РИА Новости додајући да би "цела операција била на ивици пропасти да Вучић није успео да добије Кремљ при чему цена неуспеха није мала - српска држава".
"Уопште није важно како се зове функција коју обавља: док год је у систему, биће његов господар. Чак и ако постане портир, питања ће се и даље решавати преко њега. Али под једним условом: владајућа Српска напредна странка мора да победи на парламентарним изборима 25. октобра. У супротном ће изгубити све", пише он.
Наизглед Вучић и његови имају веће шансе и виши рејтинг, али и ове и прошле године више пута се чинило да су "дани његове епохе одбројани, а вертикала српске власти виси о концу: претња господару у Београду видљива је чак и ако не желите да је видите".
Аутор наводи да је Студентска листа највећи ривал СНС на изборима, али да и професор медицине Илија Срдановић који је предводи, није као политичар конкуренција Вучићу.
"Вучић као политичар има мало равноправних конкурената на читавом Балкану. Пре четврт века планирали су да га заједно са Слободаном Милошевићем оставе да труне у Хагу, а уместо тога дочекао је пропаст многих својих непријатеља, упркос тада изгубљеном рату. То је истински таленат, познат је по својој издржљивости, и по томе што истовремено седи на две (понекад и више) столица. Чак је у говору поводом оставке цитирао и Винстона Черчила и Си Ђинпинга", пише аутор, истичући како "ово није критика због дволичности, већ пре израз дивљења".
Као лидер сиромашне земље која је душом уз Русију, а телом у Европи, Вучић је онакав какав треба да буде – и Србима његова политика одговара: да се не посвађају ни са Москвом, ни са Бриселом, ни са Вашингтоном (због Косова), ни са Пекингом (због инвестиција).
Стога, како оцењује, Вучићев главни противник неће бити лидер упоредивог политичког формата, нити жеља дела друштва - који се смањује - да уђе у ЕУ, већ замор од његове ере, пише аутор.
У колумни се додаје да замерке Срба на рачун председника подсећају на унутрашње критике бившег мађарског премијера Виктора Орбана "који је био истински народни трибун са популарном политиком, али је изборе ипак изгубио, иако је пре тога редовно побеђивао".
"И у Србији тас на ваги може да превагне на било коју страну", пише руска агенција и истиче да су "критично важан тег на тој ваги цене гаса које су, ако су тржишне, за Србе - неиздрживе".
Аутор подсећа да је уговор Србије са Русијом о испорукама гаса по повлашћеним ценама истицао 30. септембра и оцењује да би Вучићева дуга политичка каријера могла да се заврши за месец дана да је Владимир Путин одбио да се уговор продужи јер раст цена не би био само ударац за Србију, већ и показатељ да стари лидер више није у стању да одржава партнерске односе са Москвом.
Управо то одлуку о продужењу попуста на гас чини прилично једноставном за Русију, посебно у условима када постоје количине гаса које због санкција нису тражене.
Било би теже одговорити "Да!" да се "српски 'Мајдан' гушио у русофобији", а да су односи Москве са Европском унијом били нормални и радни. Или у случају када подршка једној страни на изборима значи конфронтацију са другом страном ако она дође на власт. Али у Србији Русија није подржала Вучића. Русија је подржала Србију и Србе који, знајући своју зависност од гаса, ни за шта то неће сматрати митом, чак и ако мрзе своју власт.
Друга је ствар што је могуће да је мрзе више него што оптимисти мисле. Да би се потом, када буде касно, рекло: циљали су Вучића, а погодили Србију, закључује аутор.
(Бета, 29.09.2026)
