Kriza u Francuskoj: Mediji pitaju da li je na pomolu novi Maj 1968.
Evropska tv mreža Juronjuz (Euronews) postavlja pitanje da li "pobuna srednjoškolaca u Francuskoj preti da preraste u revoluciju", a izveštač nemačkog nedeljnika Štern (Der Stern) iz Pariza pita da li je to "novi Maj 1968", kad je uzdrmana vlast predsednika Šarla de Gola (Charles De Gaulle).
Šternov novinar ukazuje na to da “zahtevi gimnazijalaca osetno prevazilaze samo ciljeve poboljšanja uslova obrazovanja".
"Ono što se jasno iskazuje", ocenjuje on, " jeste da mladi naraštaj odbacuje svet koji mu se sprema, počev od prevlasti veštačke inteligencije, poricanja da je klima opasno urušena, pa do opšteg osiromašavanja masa".
Francuski dnevnik Mond u mnogome daje za pravo ocenama evropskih kolega i u opširnoj analizi podvlači da su " ljudi u našoj zemlji, od muka poljoprivrednika, pa do bune gimnazijalaca, zaista na ivici loma svakog strpljenja".
Za subotu 17.oktobra su velike demonstracije širom zemlje zakazali gimnazijalci i deo studenata, ali i poljoprivrednici, železničari, nezaposleni, pristalice "Generacije Z ", a ponovo na ulice izlaze i "žuti prsluci", koji okupljaju grupe bez političkog programa, ali rešene da uzdrmaju vlast.
Otud je veliko uzbuđenje svih ljudi, ali i političara u Francuskoj, od kojih neki ekstremisti, posebno krajnje levičarski populisti pokušavaju da bunt srednjoškolaca prisvoje sebi u korist, imajući u vidu već zahuktalu kampanju za predsedničke izbore na proleće iduće godine.
Mond u vrlo sumornoj analizi razlaže da je "Francuska zemlja napetih živaca, umorna, stanovništvo je prosto pred slomom, kako zbog strašnih žega, suše i požara…tako i zbog nagomilavanja kriza i briga".
A to, dodaje pariski dnevnik, "čini podlogu za savršenu buru, pa otud stanovništvo okleva da li da digne bunu ili da se skljoka, poput bolesnika satrvenog teškom utučenošću".
Silne brige koje su se sručile na pleća francuskog življa su, objašnjavaju Mond , privredni dnevnik Lezeko (Les Ećos) i drugi mediji, "za poljoprivrednike štete od zaista poražavajuće žege, suša, kao i porast kamata, osetan pad kupovne moći, kriza stanovanja, porast nezaposlenosti".
"Sad se na to nadovezao i bunt gimnazijalaca, pa se zemlja, zahvaćena vrtlogom kriza, batrga između pobune i nemoći ", stavlja do znanja Mond .
Pariski dnevnik Liberasion(Liberation) misli da pobunjeni gimnazijalci sobom nose i nešto vrlo valjano.
"Oni i one uspevaju da učine to što mi”" primećuje Liberasion, “imamo grdnu muku da ostvarimo, a to je da izađemo iz naše društvene ljušture, okruženja, da pružimo ruke jedni drugima ".
"Oni nam daju šansu da budemo uz njih i treba biti u ravni istorije koju oni pišu, na njihovoj ravni", zaključuje pariski list.
Švajcarski dnevnik Tan (Temps) postavlja pitanje "nije li ovaj veoma opravdan pothvat francuske omladine da se svesno spozna zabrinutost za njihovu budućnost i stanje u zemlji, uvod u ono što sledi…a to je reakcija mnogih evropskih naroda na propadanje kontinenta i opasnosti koje su ga ophrvale "
Holandski list NRC zaključuje da, "usred geopolitičkih previranja, sada sve opipljiviije klimatske katastrofe i mogućih pretnji za sam opstanak od strane veštačke inteligencije, nije dobro odrastati u našem dobu".
(Beta, 13.10.2026)
