'Svaki gram je dragocen': Misija na Mars ide po komad njegovog meseca
Svemirska letelica ide u ambicioznu misiju da na Zemlju donese 10 grama marsovske mesečeve prašine.
Ka Marsu poleće svemirska misija koja će pokušati da uzme komad Fobosa, Marsovog meseca, i vrati ga na Zemlju.
Ako uspe, biće to prvi put da je vraćen uzorak sa Marsa ili nekog njegovog meseca za analizu u laboratorijama na Zemlji.
Svemirska letelica će poleteti iz Japana i stići na Fobos u avgustu 2027. godine.
Plan je da misija Istraživanje Marsovih meseca (MMX), koju predvodi Japanska svemirska agencija, reši misteriju kako su formirani Marsovi sateliti.
„Još nije bilo uspešne misije na Fobos koja bi vratila njegov deo na Zemlju.
„Mislim da je ovo neverovatno ambiciozna i zabavna misija“, kaže profesorka Sara Rasel iz Prirodnjačkog muzeja, zamenica misije MMX za analizu uzoraka.
Postoje samo tri meseca u unutrašnjem Sunčevom sistemu: naš vlastiti Mesec i dva oko Marsa, koji se zovu Fobos i Dejmos.
Oba su sićušna - Fobos je prečnika oko 20 kilometara, a Dejmos oko 10 kilometara, i nepravilnog su oblika, zbog čega pomalo liče na svemirske krompire.
Svemirska letelica MMX-a će proučavati Dejmos kad stigne u Marsovu okolinu, a onda će se usredsrediti na Fobos.
Ona planira da pošalje mali rover kako bi istražio teren, mada to neće biti lak podvig.
Sara Rasel kaže da niko nikad nije spustio rover na tako mali mesec.
„Mesec nema mnogo vlastite gravitacije, ali je pored ogromne planete koja ima mnogo jaču gravitaciju, a to otežava spuštanje rovera na njegovu površinu“, objašnjava.
Rover će izvideti oko mesta sletanja kako bi MMX-a kasnije i sama mogla da se spusti na Fobos.
Jednom kad se nađe na površini, poslaće robotsku ruku i dva sakupljača uzoraka da pokupe malo mesečeve prašine.
Ovaj materijal će biti spakovan u malu kapsulu koja će se vratiti na Zemlju 2031. godine, sletevši u pustinju Vumera u Južnoj Australiji.
Količina materijala koji će se vratiti je sićušna - svega 10 grama.
„To je zapravo vrlo mala količina“, kaže doktorka Krisa Avdelidu, sa Univerziteta u Lesteru, koja sarađuje sa japanskom misijom.
„Međutim, možemo da uradimo nekoliko studija čak i na pojedinačnim zrncima...
„Ne morate da vratite čitave kilograme sa površine da biste uradili naučna ispitivanja. Stoga je ovde svaki gram dragocen“, kaže ona.
Naučnici veruju da će uzorak konačno rasvetliti misteriju odakle dolaze Marsovi sateliti.
Postoje dve sučeljene ideje.
Ili je svemirska stena udarila u Mars u njegovoj ranoj istoriji i Fobos i Dejmos su nastali od krša.
Ili su meseci dva lutajuća asteroida koja su došla izvan Sunčevog sistema, a zatočila ih je gravitacija Crvene planete.
„Kad budemo dobili uzorak, moći ćemo detaljno da proučimo njegov hemijski i mineralni sastav - i dve hipoteze će proizvesti vrlo konkretne rezultate“, kaže Sara Rasel.
„Postaće odmah prilično jasno... bilo da je mesec proizvod ovog dramatičnog udara ili je zatočeni asteroid.
„Otkrićemo vrlo brzo.“
Tim se nada i da bi mogao da postoji i dodatni bonus koji će stići u njihove laboratorije.
„Jedna od istinski uzbudljivih stvari je da je Fobos toliko blizu Marsove površine da kad god dođe do udara u njegovu površinu, komadići krša zapravo mogu da se usade u sam Fobos“, kaže Rasel.
„A to znači da bi uzorak koji budemo dobili nazad mogao da sadrži i zrnca sa samog Marsa.
„Mogao bi, dakle, da nam pruži istinski direktne informacije o sastavu i istoriji Marsa.“
Donošenje materijala sa Marsa nazad na Zemlju odavno je ambicija svemirskih naučnika.
Nasin rover Istrajnost, koji istražuje Mars od 2021, pažljivo sakuplja uzorke na Marsu i pohranjuje ih u kanistere.
Ali druga misija NASA-e i Evropske svemirske agencije zvana Povratak uzoraka sa Marsa, koja bi pokupila i vratila te kanistere, praktično je otkazana, pošto je američki Kongres obustavio njeno finansiranje.
Kina planira vlastitu misiju uzimanja uzoraka sa Marsa, koja bi trebalo da bude lansirana 2028. godine.
Ona će pokušati da vrati materijal sa Marsa na Zemlju 2031. godine.
Mi već imamo neke fragmente Crvene planete ovde na Zemlji u obliku marsovskih meteorita.
To su komadi Marsa koji su izbačeni sa površine udarima asteroida i završili su na putanji ka Zemlji.
Marsovski meteoriti su izuzetno retki, ali kao i sve svemirsko kamenje koja padne na našu planetu, postanu kontaminirani čim stignu ovde, pomešavši se sa vazduhom, prašinom, zemljom i vodom.
Naučnici su očajnički željni da im se u rukama u rukavicama nađe direktni uzorak sa Marsa i njegovih mesečeva zato što bi bili besprekorno čisti.
Misija MMX poleće iz Svemirskog centra Tanegašima 20. oktobra u 04.41 po vremenu u Japanu (21.41 po srednjeevropskom vremenu).
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Tajne Marsa - ima li tamo velike količine vode
- Korak bliže odgovoru: Rover Istrajnost traga za životom na Marsu
- Naučnica koja je čistila svemirske toalete tokom radne prakse predvodi istraživanje Marsa
- Voda u tečnom stanju otkrivena na Marsu
- Da li su ljudi mogli da zagade Mars
- Kakve veze imaju opština Jezero u Bosni i sletanje Nasine letelice na Mars
(BBC News, 10.19.2026)
