U Bugarskoj sutra predsednički izbori, očekuje se drugi krug
Građani Bugarske sutra glasaju na predsedničkim izborima, ali se očekuje da pobednik bude poznat tek u drugom krugu, u koji bi trebalo da uđu aktuelna šefica države Ilijana Jotova i ekonomista Andrej Gjurov.
Jotova nastupa na izborima kao nezavisna kandidatkinja, ali ima podršku vladajuće stranke Progresivna Bugarska premijera Rumena Radeva i Socijalističke partije, u kojoj je započela političku karijeru.
Gjurova, bivšeg zamenika guvernera centralne banke i premijera prelazne vlade tokom prvih meseci 2026. godine, podržava prozapadna reformistička opozicija.
Analitičari očekuju da niko od 27 kandidata neće postati predsednik u prvom krugu izbora, jer su za to potrebna dva uslova - da izlaznost bude veća od 50 odsto od 6,6 miliona registrovanih birača i da pobednik osvoji većinu glasova.
Očekuje se da izlaznost sutra bude manja od 40 odsto, što bi značilo da će 1. novembra biti održan drugi krug glasanja, navodi Asošiejted pres.
U Bugarskoj je funkcija predsednika pretežno ceremonijalna, kao i u Srbiji - šef države nema izvršna ovlašćenja i sve važne odluke mora da odobri parlament, ali mu direktan izbor daje politički autoritet. Predsednik je vrhovni komandant vojske, ima pravo veta na zakone, potpisuje međunarodne ugovore i imenuje ambasadore.
Predsednik Bugarske se bira neposredno na period od pet godina i tu dužnost niko ne može da obavlja duže od dva mandata, kao i u Srbiji.
Za favorita na izborima važi Jotova, 62-godišnja novinarka i bivša poslanica Evropskog parlamenta koja će u slučaju pobede postati prva predsednica Bugarske. Bila je potpredsednica države dok je Radev bio predsednik (2017-2026), a funkciju predsednika je preuzela u januaru ove godine, kada je on podneo ostavku kako bi učestvovao na parlamentarnim izborima 19. aprila.
Uoči tih izbora, Radev je osnovao Progresivnu Bugarsku, koja važi za stranku levog centra, iako kombinuje elemente levog populizma, nacionalizma, socijaldemokratije, konzervativizma i umerenog evroskepticizma. Ta stranka je ubedljivo pobedila na aprilskim izborima, osvojivši 43 odsto glasova, i Radev je postao premijer.
Prema anketi koju je agencija Market links sprovela od 13. do 19. oktobra, Jotova ima podršku 47,3 odsto birača, a Gjurov 30,6 odsto. Analitičari ocenjuju da bi šanse Gjurova porasle u drugom krugu.
Predizborna kampanja je uglavnom bila usmerena na ruski rat protiv Ukrajine i na širenje tog sukoba na područje Crnog mora, uključujući smrtonosne napade dronovima na trgovačke brodove.
Kandidati su se takođe trudili da odgovore na zabrinutost javnosti zbog naglog rasta cena energenata i visoke inflacije, u vreme kada se mnogi Bugari u ruralnim sredinama bore da sastave kraj s krajem, navodi AP.
Bugarska je 2004. ušla u NATO, a 2007. u Evropsku uniju (EU). Iako među parlamentarnim strankama postoji širok konsenzus o prozapadnom kursu zemlje, raširena proruska osećanja, zasnovana na tradicionalnim istorijskim i kulturnim vezama sa Rusijom, dovela su do podela u društvu, naročito posle invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine.
Radev je često isticao da će zadržati Bugarsku na evropskom putu, ali se istovremeno zalagao za unapređenje odnosa sa Rusijom i za ukidanje sankcija koje je EU uvela Moskvi. Analitičari očekuju da će Jotova, ako pobedi, nastaviti politiku koju je vodio Radev.
Dobromir Živkov, izvršni direktor agencije Market links, rekao je za Asošiejted pres da Jotova pripada političkoj struji koja se zalaže za neutralniju poziciju Bugarske.
"Oni se zalažu za prekid pomoći Ukrajini i za obustavu isporuke oružja toj zemlji. Često možemo čuti da koriste retoriku Kremlja i terminologiju preuzetu direktno iz propagande Kremlja", kazao je Živkov.
Jotova je na ovonedeljnom mitingu izjavila da je odnos prema ratu u Ukrajini jedna od ključnih tačaka po kojima se ona razlikuje od drugih kandidata. Navela je da se zalaže za mir do kojeg bi se došlo pregovorima, a ne silom.
"Da li želimo da Crno more postane zatvorena vojna zona? Nipošto nećemo pristati na takvu odluku. Neću prihvatiti to huškanje na rat", rekla je Jotova na skupu.
Serija napada dronovima na najmanje sedam teretnih brodova u Crnom moru, koji su ovog meseca izvedeni u blizini obala Bugarske i Rumunije, dve članice NATO-a, izazvala je zabrinutost da bi Rusija mogla da eskalira sukob, navodi AP.
Napadi, izvedeni u isključivim ekonomskim zonama Bugarske i Rumunije, ugrožavaju globalnu pomorsku rutu i doveli su do smrti tri osobe, dok se najmanje 28 vodi kao nestalo. Napadi takođe povećavaju rizik od direktnog uvlačenja drugih država u rusko-ukrajinski rat.
(Beta, 24.10.2026)
