Ostareli teleskop "Svift" pada na Zemlju oko petka, uglavnom će izgoreti u atmosferi
Ostareli NASA-in teleskop jedva se održava u svemiru posle neuspelog pokušaja spasavanja, zbog čega sve više gubi visinu.
Američke svemirske snage (U.S. Space Force) predviđaju da će opservatorija "Svift" (Swift) pasti na Zemlju koji dan oko petka.
Očekuje se da će veći deo ovog teleskopa, teškog tonu i po, izgoreti u atmosferi. Međutim, po rečima Breda Cenka iz NASA-e, glavnog naučnika misije, pojedini delovi – napravljeni od volframa, koji je gušći od olova – kao i delovi ogledala, mogli bi da prežive ulazak u atmosferu.
Ti ostaci će najverovatnije pasti u okean. Ipak, veliki delovi Afrike, Australije, Indije, jugoistočne Azije, kao i Centralne i Južne Amerike, nalaze se u zoni mogućeg pada. Svemirske snage prate putanju teleskopa.
Njegov "kosmički kraj" izaziva tugu kod tima misije "Svift", ali su članovi tima istovremeno veoma zahvalni za sva naučna posmatranja koja je teleskop obavio tokom svoje 22 godine u orbiti. "Svift" je lansiran 20. novembra 2004. godine s ciljem da traga za nekim od najsnažnijih eksplozija u univerzumu: provalama gama zračenja i supernovama.
"Znali smo da će ovaj dan doći još pre nego što je ’Svift’ lansiran. Barem kada je reč o niskoj Zemljinoj orbiti – ono što ode gore, mora i da se vrati dole. A taj kraj je katastrofalan", izjavio je Džon Nusek, astronom s Državnog univerziteta u Pensilvaniji koji je predvodio kontrolni tim.
Intenzivna solarna aktivnost u poslednjih nekoliko godina ubrzala je spuštanje "Svifta" više nego što je uobičajeno.
NASA je pre godinu dana angažovala kompaniju "Katalist spejs" (Katalyst Space) da izvede hitan pokušaj spasavanja. Međutim, robot te kompanije, opremljen s tri kraka i nazvan "Link" (Link), naišao je na probleme posle lansiranja u julu: nije uspeo da se približi teleskopu, a u septembru je pao nazad na Zemlju.
Pošto je pokušaj spasavanja obustavljen, "Svift" je nastavio posmatranje, otkrivši još više provala gama zračenja i drugih događaja izuzetno visokih energija.
Ipak, do kraja oktobra, teleskop se spustio toliko nisko da više nije mogao da ostane stabilan za obavljanje posmatranja, pa su njegovi sistemi isključeni.
Konačni bilans njegovog rada: više od 2.000 provala gama-zračenja i 1.400 eksplodirajućih zvezda, mnoštvo kometa, asteroida i crnih rupa koje rastržu zvezde. "Supermoć" ovog teleskopa bila je njegova sposobnost da se brzo okrene — odakle potiče i njegovo ime (Swift — brzi) ka iznenadnim događajima u svemiru.
NASA je smatrala "Svift" prethodnicom — sistemom za prvo reagovanje — za svemirske teleskope "Habl" i "Veb", kao i za druge opservatorije koje bi, prateći njegova upozorenja, sprovodile detaljnija istraživanja. Naučnici još traže način da popune tu prazninu.
"Iskreno se nadamo da se iskustva stečena zahvaljujući uspesima ’Svifta’ mogu primeniti na nove generacije svemirskih misija, kako bi se ubrzala naša otkrića o univerzumu", naveo je Nusek u imejlu.
(Beta, 31.10.2026)
