„Zar su zaista morali da stradaju kako bismo mi progledali“: Reporterka Danasa među ljudima koji su odavali poštu stradalima u padu nadstrešnice (FOTO)
Danas pre 13 sati | Milica Stevanović
„Kad mi sanak pokoj dade i duša se miru sprema, kroz srce se glasak krade: Što te nema, što te nema?“ zatreperilo je duž Bulevara oslobođenja kroz tišinu tešku od neizrecive tuge, od koje su podilazili žmarci.
Prošlo je dve godine od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je 16 ljudi izgubilo život. Ljudi su u dugoj, nepreglednoj koloni išli ka mestu gde je sve počelo. Hodali su u potpunoj tišini pognutih glava, dok su se iznad njih nadvijali sivi oblaci i padale sitne kapljice kiše koje su kvasile njihove obraze. Osećalo se da je Novi Sad ranjen grad, gorčina i tuga videla se u oku svakoga ko je išao ka mestu stradanja. Studenti su predvodili kolonu
