Tajni policijski dosijei objavljeni u Mađarskoj, 37 godina posle pada komunizma

Mađarska će na internetu objaviti celu arhivu državne bezbednosti, koja bi mogla da otkrije ko je špijunirao komšije, kolege, prijatelje i rođake tokom četiri decenije duge komunističke ere koja je okončana 1989.

Iz vlade kažu da je ovo ključni korak u demokratskoj tranziciji Mađarske.

Nekima će dati dugo čekana objašnjenja o hapšenjima, ispitivanjima i nestancima njihovih bližnjih, koja je sprovodio komunistički režim i njegova mreža špijuna.

Za druge bi mogla da otkrije tajne koje su bile duboko zakopane decenijama.

Kritičari kažu da ovaj potez dolazi prekasno, da su sami dosijei nepotpuni i da rizikuje da poseje podele i izazove nepotrebnu patnju članovima porodice.

Datum početka otvaranja dokumenata je simboličan - 4. novembra 1956. sovjetski tenkovi su prošli kroz Budimpeštu i druge gradove, kako bi ugušili kratkotrajnu revoluciju u Mađarskoj.

„Molim sve da se prema ovom dugo očekivanom objavljivanju dokumenata odnose dostojanstveno i ljudski“, rekao je premijer Peter Mađar novinarima u državnom arhivu u Budimpešti.

„Mnoge porodice će se sada suočiti sa teškim informacijama, često u vezi sa preminulim rođakom. Nemoguće je obraditi traumu bez diskusije i postavljanja pitanja“, kaže Mađar.

Otvaranje tajnih policijskih dosijea bilo je centralno obećanje kampanje Petera Mađara pre njegove ubedljive pobede na aprilskim izborima, kao ispunjenje obećanja koje su dali oni koji su srušili Komunističku partiju 1989. godine u Mađarskoj.

Aktivista Balint Mađar, koji je 1980-ih bio opozicija Komunističkoj partiji Mađarske, znao je da ga pomno prate.

Od tada je uspeo da otkrije deliće informacija koje je služba prikupila o njegovom životu, među kojima je i zapisnik policijskog doušnika o Balintovom govoru pred nastavnicima 1987.

U njemu se navodi da je Mađar „tvrdio da će promena režima uskoro da se dogodi u zemlji".

Balint sada može u svemu tome da vidi i smešnu stranu.

„Ne sećam se da sam tako rano već govorio o mogućnosti da se promeni režim", kaže za BBC.

I dalje ne zna ko je bio doušnik, niti detalje operacije njegovog praćenja, ali bi uskoro mogao da sazna.

„Sama špijunska mašinerija i način na koji je funkcionisala nikada nisu bili javni.

„Verovatno će javno objavljivanje svih dokumenata sada svima dati jasniju sliku tog celog sistema", priča Mađar.

Prvi deo arhive objavljen je 4. novembra, na 70. godišnjicu brutalnog gušenja prodemokratskog ustanka u Mađarskoj iz 1956, koji su suzbili Sovjeti.

U godinama koje su usledile, stotine predvodnika tog pokreta bile su uhapšene i pogubljene.

Mađarska država je razvila ogroman aparat prisluškivanja.

Saradnike su nalazili u javnosti, često koristeći ucene i podmićivanja, a oni su špijunirali sopstvene zajednice.

Oko 50.000 do 60.000 njih je imenovano u arhivi, kaže Đerđo Čeh, direktor Istorijskog arhiva državne bezbednosti Mađarske.

„Skeniramo i objavljujemo sve dokumente bivših agenata.

„Tako da će postati jasno ne samo koga su regrutovali, već po kom osnovu, na koji način, kako su radili i da li su bili ucenjeni, makar iz dokumenata koji su danas sačuvani", objašnjava.

Peter „Sijami" Miler bio je deo subverzivne andergraund rok scene u Mađarskoj tokom 1980-ih.

Policijski doušnici su neprestano pratili šta se dešava u publici.

„Prijavili bi vas i odveli u policijsku stanicu - da, to se stalno ponavljalo", priča.

Miler se godinama borio protiv komunističkog sistema, ali oseća nije tolika pristalica ideje da svi saradnici treba da budu identifikovani.

„Ne osećam se baš lagodno povodom ideje da je našem društvu potrebno takvo čišćenje i katarza posle svih ovih godina - u te ljude će biti upereni prsti, biće poniženi, posramljeni i kažnjeni sada, kada su već preminuli ili su u potpuno drugom životnom dobu", smatra Miler.

Zakon o objavi dokumenata usvojen je u septembru.

Vlada će „ispuniti jedno od najvažnijih obećanja o demokratskoj tranziciji - postojeće arhive će učiniti javnim i dostupnim za pretragu", rekao je novi premijer Peter Mađar posle izborne pobede u aprilu.

Neke države, poput Poljske ili Nemačke, mnogo su brže otvorile arhive posle pada komunizma.

Ali, neki dokumenti nisu digitalizovani, a pretrage su ponekad ograničene samo na potragu o ličnim podacima ili dokumenta o članovima porodice.

Vlada Mađarske sada tvrdi da će arhiva biti otvorena i dostupna za neograničene pretrage svima.

Ali, objava dokumenata stiže prekasno da bi se neko pozvao na odgovornost, smatra Balint Mađar.

„Više se ne radi o tome ko bi trebalo da snosi odgovornost, jer većina te generacije više nije živa, dok je ostatak u penziji", kaže.

Mađar je posle pada komunizma bio ministar u vladi i narodni poslanik, a sada je viši istraživač Instituta za demokratiju Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti.

Za njega objavljivanje arhiva nije važno isključivo zbog odgovornosti i kažnjavanja.

„Nacija ne može da nastavi da živi u lažima bez suočavanja sa sopstvenom prošlošću na neki način.

„(Otvaranje arhiva) će sigurno pomoći Mađarskoj da to uradi", objašnjava.

Zemlju čeka mnogo saznanja o tamnoj prošlosti.

Oni koji podržavaju otvaranje arhiva kažu da je to put ka istorijskom pomirenju.

Za druge će to značiti da su otkrivene tajne sa kojima će se biti bolno suočiti.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Ljudi sa granice': Kako su Rumuni u vreme Čaušeskog preko Jugoslavije bežali na Zapad
• Švajcarska otvara tajne arhive o doktoru Mengeleu, 'Anđelu smrti' iz Aušvica
• Bivši šef nemačke obaveštajne službe uhapšen zbog 'špijunaže i izdaje'
• Čerčilova tajna armija i puč 27. marta 1941. u Beogradu
• 'Najdomišljatiji trik još od Trojanskog konja': Sovjetsko umetničko delo koje je špijuniralo Ameriku
• Pronaći 'unutrašnjeg neprijatelja': Rusi koji pišu dojave protiv komšija

(BBC News, 11.05.2026)