Studija nalaza u Sibiru: Kanabis se koristio radi opojnog dejstva pre najmanje 2.800 godina
Ljudi su možda koristili kanabis radi opojnog dejstva mnogo ranije nego što se pretpostavljalo - pre najmanje 2.800 godina, navodi se u novoj studiji.
Arheolozi koji su predvodili iskopavanja monumentalne grobnice u Sibiru saopštili su da su našli dokaze o najranijoj poznatoj upotrebi kanabisa u psihoaktivne svrhe.
Ovi nalazi ukazuju na to da se kanabis koristio najmanje 300 godina ranije nego što se do sada znalo na osnovu dokaza iz susedne Kine.
Upotreba opojnih sredstava u davna vremena dugo je zaokupljala pažnju naučnika. Grčki istoričar Herodot pisao je o stanovnicima Centralne Azije koji su pušili kanabis oko 440. godine pre nove ere, a arheolozi su nedavno pronašli semenke ove biljke u grobnicama širom tamošnjih visoravni.
Tim istraživača iz Nemačke, Rusije, Švedske i Švajcarske naveo je da analiza kose nađene u kraljevskoj grobnici — u kojoj su otkrivene i semenke kanabisa — baca novo svetlo na ulogu ove biljke u drevnim društvima.
"Izuzetno je retko da na istom mestu nađemo i sačuvane delove biljaka i ljudsko meko tkivo koje sadrži aktivne supstance", rekao je koautor studije Đino Kaspari, arheolog s Univerziteta u Bernu.
Po njegovim rečima, nije jasno da li se kanabis konzumirao udisanjem dima ili drugačijim unošenjem u organizam.
Iskopavanja su započeta 2017. godine na velikom humkastom grobnom mestu "Tunug 1" (Tunnug 1), u dolini Ujuk u južnom Sibiru. Tu je jedna od najstarijih monumentalnih grobnica koja svedoči o materijalnoj kulturi Skita — drevnih nomada koji su migrirali iz Centralne Azije ka južnoj Rusiji i Ukrajini.
Istraživački tim koji je boravio "praktično nigde, usred ničega", mesecima je živeo u šatorima, suočavajući se od proleća do jeseni s močvarama, snežnim olujama, mrazevima i rojevima komaraca. Krda konja slobodno tumaraju preko travnatih stepa.
Nađeni su i oružje, oprema za konje i predmeti ukrašeni motivima u takozvanom "životinjskom stilu". Međutim, tim je došao do pravog otkrića kada su našli sitne crne mrlje — za koje se ispostavilo da su semenke kanabisa — zajedno sa sačuvanim pramenovima kose, rekao je Kaspari. "Kao arheolog, retko imate priliku da radite toksikološku analizu osobe koja je mrtva skoro 3.000 godina", rekao je on.
Radiokarbonsko datiranje nekih od više od 1.000 nađenih semenki pomoglo je da se utvrdi period iz kojeg potiču. One se tu "nisu našle slučajno", već su namerno položene u grobnicu, što ukazuje na to da je ta biljka imala određeni značaj za tadašnju zajednicu, naveo je on.
Rezultati su objavljeni u četvrtak u časopisu *Science*.
Međutim, nisu svi nezavisni stručnjaci uvereni u tumačenje nalaza.
Analiza kose je "naučno slaba" i nema dovoljno dokaza da bi se tvrdilo da je kanabis korišćen, napisao je u imejlu Folker Auverter, šef odeljenja za forenzičku toksikologiju pri Univerzitetskom medicinskom centru u Frajburgu (Nemačka).
"Kada je reč o ključnom delu studije, rad je daleko ispod onoga što je moglo biti postignuto", rekao je Auverter. "To je važno jer se glavne tvrdnje iznete u sažetku rada — da je kanabis konzumiran i korišćen zbog svojih psihoaktivnih svojstava — zasnivaju upravo na podacima dobijenim analizom kose."
Danas naučnici ne smatraju drevne zapise pouzdanim ukoliko nemaju potkrepljujuće dokaze. Budući da biljka kanabis ima i druge namene — semenke se cede radi dobijanja ulja, a vlakna konoplje se koriste za izradu tkanina — samo njeno prisustvo nije dovoljan dokaz da je korišćena kao opojno sredstvo.
Auverter, koji nije učestvovao u istraživanju, napomenuo je da podaci ne prave razliku između konzumiranja i spoljašnje izloženosti, odnosno da su tragovi kanabisa mogli dospeti u kosu jednostavno zato što je bila zakopana zajedno s tom biljkom. Po njegovim rečima, bilo bi poželjno — a i lako izvodljivo — sprovesti laboratorijsko ispitivanje uz angažovanje stručnjaka za forenzičku toksikologiju.
S druge strane, Elisa Gera Dose s Univerziteta u Valjadolidu (Španija), koja proučava upotrebu supstanci koje menjaju stanje svesti u evropskoj praistoriji, ocenila je da toksikološka analiza kose nije novina u arheologiji i da se već koristila za utvrđivanje konzumiranja psihoaktivnih supstanci. Ona nije bila uključena u ovo istraživanje.
U imejlu koji je poslala, ona je pohvalila autore što su, zahvaljujući svojoj metodologiji, uspeli da pokažu da "kanabis nije bio samo deo pogrebnih darova, već su ga zapravo uzimali pojedinci povezani sa pogrebnim obredom."
(Beta, 06.11.2026)
