Mogu li rezultati izbora u Americi da utiču na Srbiju i Balkan

Američki politički brod nije promenio glavnog kapetana, ali bi nošen plavim talasom pobede Demokratske stranke na izborima za Kongres, njegov spoljnopolitički kurs mogao da bude modifikovan.

Pitanje je da li bi talas promena mogao da zapljusne i obale Balkana, s obzirom da američki predsednik Donald Tramp ima velika ovlašćenja i zajedno sa Stejt departmentom sprovodi spoljnu politiku.

„Veliki je to brod, a naš sistem je osmišljen tako da bude pomalo spor - sa razlogom.

„Ako stalno menjate politiku, nemate vremena da je sprovedete", kaže Džej Si Lincenič iz Nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu za BBC na srpskom.

Demokratska stranka je na izborima sredine mandata odnela ubedljivu pobedu nad Trampovim republikancima i preuzela kontrolu nad oba doma Kongresa - Predstavničkim domom i Senatom.

Tramp ima još dve godine do kraja drugog predsedničkog mandata i, prema propisima, neće moći da se kandiduje treći put.

„Aktuelna politika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema Balkanu proizvod je izvršne vlasti, a ne Kongresa koji je nadzire.

„Verujem da će novi saziv obratiti posebnu pažnju na moguće slučajeve korupcije američkih zvaničnika i njihovih srodnika širom sveta, pa i na Zapadnom Balkanu", kaže Robin Bruks, bivša direktorka odeljenja za Zapadni Balkan pri Savetu za nacionalnu bezbednost, za BBC na srpskom.

Biznisi na Balkanu

Ljudi iz bliskog okruženja predsednika SAD više puta su prethodnih godina dovođeni u vezu sa poslovnim poduhvatima na Zapadnom Balkanu, koje su kritičari sa obe strane okeana označili kao moguće primere korupcije.

„Kada je reč o Balkanu, očekujem da će članovi Kongresa, u kojem dominiraju demokrate, preispitati poteze Bele kuće poput umešanost porodice Vajls u izbore u Bosni i Hercegovini ili angažman Džareda Kušnera i Ivanke Tramp u Albaniji", govori Džej Si Lincenič.

Kejti Vajls, ćerka Suzi Vajls, šefice Trampovog kabineta boravila je u Republici Srpskoj, entitetu u BiH, uoči izbora na kojima je trijumfovala stranka Milorada Dodika, bivšeg predsednika koji je bio pod američkim sankcijama koje mu je 2025. ukinula Trampova administracija.

Vajlsova je rekla da je „pružala usluge strateškog komuniciranja kao podršku poslovnim aktivnostima", dodajući da nije razgovarala ni sa jednim američkim zvaničnikom o pitanjima vezanim za Republiku Srpsku.

I Krist Lasivita i Džejms Bler, koji su sarađivali sa Trampovom kampanjom, bili su u Republici Srpskoj i navodno savetovali Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), pisao je Njujork tajms.

Tramp se ogradio od posete Lasivite i Blera.

U Srbiji je kompanija Afiniti partners Džareda Kušnera, Trampovog zeta, navodno potpisala ugovor sa vladom o 99-godišnjem zakupu prostora na kojoj je zgrada Generalštaba, gotovo uništene tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999.

Usledili su protesti tokom 2024. i 2025. da bi se Kušnerova firma povukla iz projekta.

U Beogradu je počelo suđenje grupi u kojoj je i ministar kulture Nikola Selaković koji se sumnjiči se da je kao ministar navodno uticao na Republički zavod za zaštitu spomenika da izbriše Generalštaba iz registra kulturnih dobara.

„Pošto se Kušner povukao iz projekta, a slučaj je završio i pred sudom u Srbiji, verujem da će Kongres samo pružiti podršku - moralnu i deklarativnu da se pitanje reši u srpskom pravosudnom sistemu", kaže Bruks.

• Generalštab: Kušner se povlači, Vučić ljut zbog 'gubitka 750 miliona evra'
• Ministar pred sudom: Šta smo sve čuli sa prvog suđenja Nikoli Selakoviću za Generalštab

U Albaniji, od juna se redovno organiziju protesti protiv vlade Edija Rame, a okidač za demonstracije je bio građevinski projekat na zaštićenom području prirode navodno povezan sa Kušnerom, Trampovim zetom.

„Ako Kongres bude detaljno istraživao poslove na Balkanu, prvenstveno će se usredsrediti na one u Albaniji, jer su se u poslednje vreme češće pominjali u medijima", smatra Bruks.

Pogledajte video o 'Flamingo revoluciji' u Albaniji

https://www.youtube.com/shorts/xd6EKelZzds

Odnos sa Srbijom

Na izborima glasalo se za svih 435 mesta u Predstavničkom domu i za 35 od 100 mesta u Senatu.

Demokrate će imati najmanje 250 mandata u Predstavničkom domu i bar 54 u Senatu.

„Istorijski gledano, većina predsednika se u ovakvim situacijama okretala spoljnoj politici, a kod Trampa očekujem još veću saradnju sa Rusijom i Kinom na štetu Evrope i Ukrajine, što će demokrate pokušati da blokiraju", ocenjuje Danijel Hamilton, saradnik Brukings fondacije iz Vašingtona.

Beograd i Vašington poslednjih godina uglavnom su imali dobru saradnju, a u julu je potpisan i sporazum o Strateškom dijalogu.

Ipak, mesec dana kasnije iz Kongresa je stigao dokument obojen drugačijim tonovima - predlog Zakona o Srbiji u kojem se oštro kritikuju vlasti tvrdeći da „urušavaju demokratiju i neguju bliske odnose sa Rusijom, Kinom i Iranom".

U trenutku potpisivanja Strateškog dijaloga i predlaganja zakona, čiji su autori kongresmeni Džo Vilson i Vilijam Kiting, na čelu Srbije bili su Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka (SNS), koji su 25. oktobra poraženi na parlamentarnim izborima.

Za razliku od Vučića i naprednjaka, republikanac Vilson i demokrata Kiting, na glasanju 3. novembra su ponovo izabrani za članove Kongresa.

Novi članovi Kongresa stupaju na dužnost u januaru 2027. i s obzirom na rast troškova života, koji su bili glavna briga birača, za očekivati je da se prvo pozabave unutrašnjim pitanjima, smatra Robin Bruks.

„Kongres će biti otvoreniji za razmatranje predloga Zakona o Srbiji, pogotovo što ima podršku predstavnika obe stranke.

„Ali smatram da postoji veća verovatnoća da će ovaj zakon o Srbiji u nekom trenutku biti usvojen - u dogledno vreme", ističe.

Svaki takav dokument ima odredbu koja omogućava državnom sekretaru da proceni da li je uvođenje sankcija izvodljivo ili poželjno iz spoljnopolitičkih razloga, dodaje Bruks.

Na mestu državnog sekretara je Marko Rubio, Trampov pouzdani saradnik.

„Spoljna politika SAD bi mogla postati neusklađenija - da predsednik zastupa jedan stav, a Kongres suprotan", rekla je Amanda Torp iz vašingtonskog Atlantskog saveta, za BBC na srpskom.

Posle predlagača, u aktuelnom sazivu Kongresa predlog zakona o Srbiji podržalo je još devetoro članova iz obe stranke, a u Senatu demokrata Ričard Blumental i republikanac Čak Grejsli.

I Blumental i Grejsli će biti članovi Senata i u sledeće dve godine.

Balkan nije tema

Ako se pogleda šira slika američke spoljne politike, jasno je da Balkan ne predstavlja jednu od glavnih tema.

Stejt department i i Tramp su usredsređeni na rat Ukrajine i Rusije, krhko primirje u Pojasu Gaze i sukob sa Iranom, za koji predsednik nema podršku većine Amerikanaca.

Ali ono oko čega su se demokrate i republikanci do sada slagali u Kongresu je uticaj Kine i Rusije na Balkanu.

„Očekujem da i novi saziv snažno radi na suzbijanju kineskog uticaja na Balkanu i smanjenju energetske zavisnosti Srbije od Rusije", smatra Lincenič.

Senat i Predstavnički dom nadziru poteze Stejt departmenta kroz odbore za spoljne odnose i oni tradicionalne slove za moćna tela u američkom sistemu podele vlasti.

• Amerika korak bliže slanju ambasadora u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu
• Sara Rodžers: Trampova 'ratnica' i lice nove američke diplomatije

Birači u Srbiji i SAD su u razmaku od sedam dana glasali za promene.

Formiranje nove vlade u Beogradu, koju će činiti predstavnici Studentske liste, takođe bi moglo da bude značaj element u budućem spoljnopolitičkom pozicioniranju.

Borba protiv autoritarne vladavine i za slobodu medija poklapa tačke su u kojima se preklapaju stavovi članova američkog Kongresa, sadašnjeg i budućeg saziva i Studentske liste u Srbiji.

„Studentska lista će su početku biti zaokupljena unutrašnjim pitanjima, a neki od spoljnopolitičkih pozicija poput neuvođenja sankcija Rusiji ili priznanju Kosova su suprotni prioritetima politike SAD", kaže Amanda Torp.

Za očekivati je da američka izvršna i zakonodavna vlast - pa i novi Kongres - Studentskoj listi daju vremena za definisanje spoljnopolitičke stavove, ali da Srbija nastavi priblažavanje Zapadu, dodaje.

I dok se čeka januar 2027. da novi članovi sednu u klupe zdanja na Kapitol hilu u Vašingtonu i pokažu kako i koliko će menjati kurs američkog broda, kapetani balkanskih političkih lađa mogli bi na umu da imaju pomorsku izreku koju je često citirala legendarna pevačica Doli Parton.

„Ne možemo da kontrolišemo vetar, ali možemo da podesimo jedra."

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Debakl Trampa i republikanaca: Demokratska stranka preuzela Kongres
• Otkazan skup američkih konzervativaca u Beogradu na kojem je Vučić trebalo da bude prva zvezda
• Spoljna politika Studentske liste: Šta može da se promeni
• Mali signali iz Amerike ili nešto više: Predlog zakona o Srbiji u Kongresu
• 'Simbolika ili promene': Šta bi Srbiji mogao da donese strateški dijalog sa SAD
• Šta rezultati izbora u Americi znače za svet

(BBC News, 11.06.2026)