'Zašto je sestra obolela od šizofrenije, a ja nisam': Višegodišnja potraga za odgovorima

„Sestra ti nema šizofreniju. Znao bih to, živeo sam sa tvojom majkom godinama.“

Bile su to reči oca Konsuele Vals-Bas kad je ispričala sopstvenu hipotezu o mentalnom zdravlju njene mlađe sestre.

Druga najstarija od petoro braće i sestara, Konsuelo je izučavala genetske uzroke šizofrenije za doktorat kada je shvatila da njena sestra Peti verovatno pati od iste bolesti kao i njihova majka.

„U to vreme se Peti udaljila od nas, nestala je“, kaže ona za BBC Mundo.

Vals-Bas je razumela očevu reakciju - šizofrenija je već učinila njegovu ženu povremeno jedva prepoznatljivom.

Sama pomisao da bi njegova ćerka mogla da pati od iste bolesti bila je nepodnošljiva.

Ali kako je biohemičarka meksičkog porekla nastavljala studije, mučilo ju je jedno pitanje: „Ako smo nasledili iste gene i odrasle u istom okruženju, zašto moja sestra ima šizofreniju, a ja je nemam?“

Usledile su godine i godine istraživanja jer je Konsuelo želela da razume šta pokreće ozbiljnu mentalnu bolest kao što je šizofrenija.

Osam dana pre 15. rođendana Vals-Bas, njena majka Evgenija bila je primljena u psihijatrijsku bolnicu.

Godinama je doživljavala napade halucinacije i deluzije, izlive besa i poteškoće u iskazivanju nežnosti.

Njen otac Rodolfo nije želeo da pošalje ženu od kuće, ali je porodici bilo sve teže da izlazi na kraj sa njenim ponašanjem.

„Zapravo mi ju je bilo žao - znala sam da nas voli na neki njen način i da će patiti što joj nismo blizu“, kaže Vals-Bas.

„Prošlo je oko dva meseca bez nje i nismo govorili o tome - nastavili smo sa našim životima, svako od nas noseći se sa tim sam", priča ona.

Uprkos bolesti njihove majke, niko nije primetio da Peti, četvrta od petoro braće i sestara, takođe iskazuje iste simptome tokom adolescencije.

„Postoje trenuci impulsivnosti, besa i tuge kroz koje svi prolazimo i zato je ponekad teško reći: 'Da li je ovo samo deo iskustva kad si tinejdžer ili je do bolesti?'“, kaže Vals-Bas.

Peti je u jednom trenutku saopštila sestri kako misli da je neko posmatra.

„Sada shvatam šta je pokušavala da mi kaže, da čuje glasove ili da vidi stvari.

„Ali tada nisam shvatila i nije bila moja krivica, zato što nisam bila svesna te realnosti“, kaže ona.

Šta je šizofrenija?

Šizofrenija se smatra oblikom psihoze, što znači da osoba ne može uvek da razlikuje vlastite misli od stvarnosti.

Svaki 300. čovek u svetu živi sa ovom bolešću, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Simptomi šizofrenije mogu da budu:

• halucinacije - kad čujete ili vidite stvari koje ne postoje;
• deluzije - neobična verovanja koja nisu zasnovana na stvarnosti;
• nejasne misli i govor;
• gubljenje interesovanja za svakodnevne aktivnosti;
• gubitak želje za staranjem o sebi i vašim potrebama, pa i ličnoj higijeni;
• želja za izbegavanjem ljudi, među njima i prijatelja;
• osećaj odvojenosti od vlastitih osećanja ili emocija.

Šizofrenija se obično nasleđuje, ali se ne smatra da je jedan gen odgovoran za ovo oboljenje.

Najverovatnije je izaziva mešavina genetskih i faktora sredine, smatraju stručnjaci.

Pretpostavlja se i da neki stresni ili emocionalni životni događaj može da pokrene psihotičnu epizodu, prema britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS).

Šizofrenija može da se leči terapijom ili lekovima, čiji je cilj da smanji uticaj ovog stanja na svakodnevni život obolelog.

Mnogi se oporave, prema NHS-u, mada mogu da imaju i periode kada se simptomi vrate.

• Život sa šizofrenijom: „Glasovi su mi govorili da će me spasiti"
• „Izvini, nisam želela da ličim na tebe": Kako izgleda odrastanje uz majku sa šizofrenijom
• Večiti ringišpil: Život sa bipolarnim poremećajem u Srbiji

Najgori splet okolnosti

Svih petoro dece imalo je bolne uspomene na majčinu bolest.

Ali dok je pisala knjigu, nazvanu 'Zašto moja sestra?', Vals-Bas se osvrnula na to kako se Petino detinjstvo razlikovalo od odrastanja druge braće i sestara i kako je moglo da stvori „najgori mogući splet okolnosti“.

„Peti je patila zato što mojoj majci nije bilo dobro tokom trudnoće i tokom njenih prvih nekoliko meseci života.

„Nije osetila majčinsku ljubav i to je bila njena prva trauma“, kaže ona.

Peti je provela mnogo vremena i izolovana.

Dok je njen otac bio na poslu, a braća i sestre u školi, ostajala je sama sa mentalno obolelim roditeljem.

„Nas troje starije dece, s druge strane, imali smo jedno drugo.

„Tata je poslao mog najmlađeg brata da živi neko vreme sa drugom porodicom koja nam je pomagala, i možda ga je to spasilo“, kaže ona.

Vals-Bas je sada profesorka psihijatrije i bihejvioralnih nauka na UTHealth u Hjustonu, u američkoj saveznoj državi Teksas.

Njena teorija je da su oni sa porodičnim istorijatom šizofrenije skloniji da iskažu simptome ako traumu dožive tokom detinjstva, dok im je mozak još u razvoju.

Ona se u radu usredsređuje i na identifikovanje gena i njihove kombinacije koja dovodi do toga da neki ljudi dožive psihozu, a drugi budu bolje zaštićeni.

Peti i Vals-Bas su u ranim 20-tim odlučile da žive zajedno.

U roku od nekoliko meseci, starija sestra je imala problema da izađe na kraj sa ponašanjem mlađe.

Nesvesna da Peti prolazi kroz psihozu, Konsuelo se odselila iz zajedničkog stana.

Posle sestrinog odlaska, Peti je nestala na dve godine i porodica nije znala gde je i šta radi.

„Osećala sam veliku krivicu zato što sam verovala, da sam ostala da sam možda mogla da joj pomognem“, kaže Vals-Bas.

Peti se u tom periodu udala i odbila da kontaktira porodicu.

Ali pošto je primljena u bolnicu, njen muž je uspeo da pozove Petinog oca i saopšti mu da joj je zvanično postavljena dijagnoza šizofrenije.

Njen otac je briznuo u plač i otputovao da poseti ćerku, ponudivši joj pomoć.

Petin muž je nastavio da se stara o njoj deset godina, sve dok nije umro od raka.

Posle smrti muža, Peti je došla da živi za stalno sa Vals-Bas i njenom porodicom.

Većinu dana sada provodi u socijalnom centru gde posebno uživa u crtanju i zalivanju biljaka, kaže njena sestra.

„Veoma je kreativna i srećna je tamo.“

Lekovi, rutina i mreža podrške pomogli su Peti da živi boljim životom.

Njihovi roditelji su se razveli, a Evgenija sada živi sa najstarijim detetom Dženi u Meksiku.

Dok njeno istraživanje o uzrocima šizofrenije napreduje, Vals-Bas je optimistična da će naučnici uspeti da izrade lekove koji ne samo da će zauzdati simptome, „već će i gađati gene koji ih izazivaju“.

I dalje ne može do kraja da odgovori na pitanje koje postavlja naslov njene knjige.

„Štaviše, kad je moj brat Rudi završio sa čitanjem, rekao mi je: 'Mislio sam da ćeš objasniti, zašto baš ona'“, prenosi njegovo pitanje.

„Ono ostaje i dalje istražujemo.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je ADHD i zašto se sve češće dijagnostikuje ženama
• Šta je 'nasmejana depresija' i kako je prepoznati
• Žive li opsesivni sanjari u 'paralelnom svetu'
• Opsesivno-kompulzivni poremećaj: Zarobljeni u mislima i ritualima
• 'Plašila sam se lobotomije na svirepoj psihijatrijskoj klinici'
• Darkova priča: Depresija kao tuga sa sto lica

(BBC News, 11.08.2026)