Kako izmišljeni prijatelji mogu da podstaknu razvoj našeg uma

Tokom detinjstva sam imala mnogo divnih prijatelja, ali jedna grupa je ostavila posebno dubok trag u mom sećanju.

Kepin, Mia i Hana bili su moji najbliži prijatelji još od malih nogu i za njih me vezuju mnoge lepe uspomene.

Tokom vrelih letnjih dana satima bismo pravili venčiće od belih rada, posmatrali oblake neobičnih oblika i vežbali stoj na rukama i zvezde.

Bili smo nerazdvojna četvorka, ali ne uobičajena: Kepin, Mia i Hana bili su plod moje mašte.

Međutim, nisam ih izmislila zato što sam bila usamljena, stidljiva ili zato što mi je nedostajalo prijatelja u stvarnom životu.

Zapravo, čak ni sada, posle toliko godina, nisam sigurna odakle su se pojavili niti zašto.

Bez obzira na način na koji sam stvorila moje drugare, istraživanja o izmišljenim prijateljima ukazuju na to da sam imala sreće što sam ih imala.

Prijateljski nastrojeno pakovanje za mleko

Do sedme godine, dve trećine dece ima ili je imalo izmišljenog prijatelja - lika koga su sama stvorila i sa kojim redovno komuniciraju ili o kome često govore, kažu psihološkinje Naomi Agijar i Mardžori Tejlor na Državnom univerzitetu Oregona u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

„Oni nemaju manje prijatelja od druge dece.

„Imaju isti broj uzajamnih prijateljstava kao i deca koja nemaju izmišljene prijatelje", kaže Agijar, psihološkinja i autorka knjige Imaginary Friends and the People Who Create Them (Izmišljeni prijatelji i ljudi koji ih stvaraju).

„Podaci zapravo pokazuju da su ta deca, gotovo u svakom pogledu, potpuno ista kao i druga deca", dodaje ona.

Objašnjava da „mnoga deca stvaraju izmišljene prijatelje zato što su oni zabavni i zato što zaista vole društvene interakcije".

Međutim, istraživanja ukazuju da ova bića iz dečje mašte mogu da donesu mnogo više koristi od pukog pravljenja društva.

Deca koja imaju izmišljene prijatelje mogu da budu veštija u kreativnom pripovedanju priča, manje stidljiva, više zainteresovana za svet mašte, bolje uspevaju da usmere i zadrže pažnju, manje koriste ekrane, a njihove mentalne predstave mogu da budu živopisnije nego kod dece koja nemaju izmišljene prijatelje.

Svaki izmišljeni prijatelj je jedinstven za dete koje ga je stvorilo i često je oblikovan tako da odgovara njegovim promenljivim željama i potrebama koje se javljaju tokom detinjstva, objašnjava Agijar.

Jedan od njenih omiljenih primera je slučaj devojčice čiji prijatelj je bila nevidljivo pakovanje za mleko.

Pakovanje za mleko je devojčicu učilo kako je to biti nešto što nije čovek, dok je ona pakovanje učila kako je biti čovek, kaže Agijar.

Moji izmišljeni prijatelji pojavili su se kada sam imala oko tri godine.

Hana i Mia bile su nadahnute dvema devojčicama iz filma o baletu.

Nikada nisu hodale, već su neprestano skakutale, izvodile skokove i okrete, u beskrajnom nizu baletskih pokreta.

Nosile su iste nežno ružičaste baletske trikoe, suknjice od tila i baletanke.

Ali nemam predstavu odakle se pojavio Kepin.

Bio je stariji od nas tri i odavao je utisak prefinjenosti, koja se ispoljavala u obliku sivog oblačića koji ga je u stopu pratio.

Često se držao po strani, a kada je bilo potrebno, davao je promišljene savete.

• Smanjuje li se krug prijatelja kako starimo
• Četvorodnevni vodič za jačanje prijateljstava koja će vam ulepšati život
• Šta da radite kad raskrstite sa prijateljima

Upoznavanje umova drugih ljudi

„Za mene je najvažniji aspekt izmišljenog prijatelja stvaranje uma i interakcija sa tim umom", kaže Pejdž Dejvis, vanredna profesorka razvojne psihologije i psihopatologije na Univerzitetu u Lidsu u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

Neki izmišljeni prijatelji zasnovani su na stvarnim ljudima ili predmetima kojima dete pripisuje ljudske osobine, dok se drugi pojavljuju u obliku životinja ili fantastičnih bića.

Marta Himenez-Dasi sa Univerziteta u Valensiji u Španiji i njene kolege ustanovili su da su na testovima koji procenjuju teoriju uma i emocionalno razumevanje, deca uzrasta od četiri do šest godina koja su imala izmišljene prijatelje postizala bolje rezultate od dece koja ih nisu imala.

To znači da su ta deca bila sposobna da shvate da drugi ljudi imaju uverenja, želje i namere koje se razlikuju od njihovih sopstvenih.

Nije jasno da li je ovo emocionalno razumevanje posledica druženja sa izmišljenim prijateljima ili je, zapravo, obrnuto – da su deca koja se više interesuju za umove drugih ljudi sklonija stvaranju izmišljenih prijatelja.

Vežbanje prijateljstva

Dejvis i njene kolege istraživale su da li se prednosti druženja sa izmišljenim prijateljima odnose i na decu koja nisu neurotipična.

Deca sa autizmom uspešno sklapaju i održavaju prijateljstva, ali se njihov način komunikacije, društveno razumevanje i emocionalni doživljaj često razlikuje od načina na koji to rade njihovi neurotipični vršnjaci, što može da utiče na njihove odnose sa drugima, kaže Dejvis.

Takođe, ta deca se često nešto drugačije prepuštaju maštovitoj igri i obično se radije bave, recimo, crtanjem nego igrama uloga, objašnjava Dejvis.

Sve to ukazuje na mogućnost da su manje sklona stvaranju izmišljenih prijatelja.

Međutim, kada je Dejvis razgovarala sa roditeljima 124 dece sa autizmom, otkrila je da je 49 odsto ispitanika navelo da je njihovo dete stvorilo izmišljenog prijatelja u uzrastu od prve do 11. godine.

Stručnjaci kažu da kroz ovakva prijateljstva deca sa autizmom stvaraju priliku da uvežbavaju društvene interakcije koje mogu da im predstavljaju izazov.

„Stvaranje izmišljenog prijatelja može da pruži bezbedan prostor za istraživanje", kaže Trejsi Glison, profesorka psihologije na koledžu Velsliju u SAD-u.

„Roditelji dece sa autizmom koja su stvorila izmišljenog prijatelja naveli su da smatraju da njihova deca imaju bolje razvijenu teoriju uma nego roditelji dece koja nemaju takvog prijatelja", kaže Dejvis.

„Takođe su pokazivala znatno veće interesovanje za druženje i sklapanje novih prijateljstava."

Izmišljena prijateljstva takođe mogu da pomognu deci da počnu da razvijaju osećaj za lične granice, prepoznaju granice onoga šta im prija, nauče kako da se snađu u teškim razgovorima, i kako da pronađu zajednički jezik radi rešavanja problema.

Agijar navodi primer deteta koje u školi ima druga koji mu stalno krade omiljeni kamiončić.

Možda mu i njegov izmišljeni prijatelj stalno krade omiljeni kamiončić, kaže ona.

Kroz odnos sa izmišljenim prijateljem, dete može da viče, da se izvini, a zatim i da postigne zajednički dogovor.

„To je razvojno primereno jer dete usmerava postupak rešavanja problema", objašnjava Agijar.

Prijatelji za ceo život?

„Mislim da mnogi ljudi veruju da su izmišljena prijateljstva nešto što je svojstveno ranom detinjstvu i da nemaju nikakvu ulogu u kasnijem razvoju", kaže Glison.

„Međutim, ona se javljaju i tokom adolescencije, pa čak i u odraslom dobu."

U nedavnom istraživanju, koje još nije prošlo stručnu recenziju, Glison je ustanovila da i određeni broj odraslih ima izmišljene prijatelje.

Od 56 učesnika koji su rekli da imaju izmišljenog prijatelja, njih 68 odsto stvorilo je zamišljenog prijatelje pre 20. godine.

Oko 30 odsto učesnika je izjavilo da su izmišljenog prijatelja stvorili tek u odraslom dobu.

Odrasli stvaraju izmišljena prijateljstva iz različitih razloga – od potrebe za društvom i socijalnom podrškom do intelektualne stimulacije, motivacije, naklonosti, emocionalne bliskosti, traženja saveta, rešavanja moralnih dilema, ali i radi jednostavne, bezbrižne zabave koja može da ublaži svakodnevni stres života odraslih, kaže Glison.

„Tu se više radi o tome kako funkcionišemo u društvu, kako postajemo deo grupe i kako dobro obavljamo svoj posao", objašnjava Glison, napominjući da izmišljeni prijatelji mogu da pomognu odraslima da uvežbavaju različite situacije povezane sa poslom.

„Oni nam pomažu i da rastemo i razvijamo se, pružajući nam priliku da postanemo osoba kakva želimo da budemo i da živimo život kakav želimo", dodaje ona.

Dok se neki izmišljeni prijatelji zaista povlače iz našeg života završetkom detinjstva, drugi ostaju uz nas i pružaju nam podršku u svakom periodu života.

Kepin, Mia i Hana su mi bili sjajno društvo, a možda su mi pomagali i da osvestim neka pitanja vezana za moj razvoj na koja u to vreme još nisam ni znala da treba da potražim odgovore.

Međutim, kada sam imala oko devet godina, dok se približavala moja adolescencija, Kepin, Mia i Hana su nestali i ostavili me da se sama snalazim.

Danas, kada se setim nas četvoro kako zbijeni jedno uz drugo u bašti posmatramo oblake koji se talasasto prelivaju jedni preko drugih, osetim toplinu u grudima.

Znam da su impresivne piruete koje su izvodile Hana i Mia sada deo prošlosti.

A što se Kepina tiče, teško je reći da li će se vratiti.

Možda će nekada doći trenutak kada će mi ponovo biti potrebni njegovi saveti.

A ako se to dogodi, imam osećaj da bi bio tu za mene, sa njegovim sivim oblačićem mudrosti.

Pogledajte video Dugo prijateljstvo drugarice krunisale brakom

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ako ste usamljeni, niste sami: ovo osećanje pogađa i stare i mlade
• Zašto je mladima u Srbiji sve teže da steknu prijatelje
• Kako da steknete prijatelje

(BBC News, 11.09.2026)