Junajted grupa u Briselu zahteva gašenje Balkanske inicijative za slobodne medije

Dok Srbija počinje da se suočava sa nasleđem Vučićeve vladavine, navodi autorka, pred jednim belgijskim sudom i dalje se nalazi zahtev za gašenje organizacije koja nadzire i analizira uticaj medijske moći na Balkanu.

Zahtev je podnela kompanija Junajted grupa (United Group), velika telekomunikaciona kompanija iz jugoistočne Evrope, pod kontrolom londonskog fonda privatnog kapitala BC Partners. Na meti je BFMI, organizacija sa sedištem u Briselu koja prati ko poseduje medije na Balkanu, kako to vlasništvo oblikuje sadržaje kojima su građani izloženi i na koje načine se manipuliše digitalnim prostorom.

Zahtev je usledio nakon što je BFMI uputila primedbe Evropskom odboru za medijske usluge i medijskom regulatoru Luksemburga povodom prodaje srpskih medijskih kuća Junajted grupe, odnosno njenih televizijskih i informativnih kanala, koji su predstavljali poslednje velike nezavisne emitere u zemlji. BFMI namerava da zatraži od suda da prepozna prirodu ovog slučaja - zloupotrebu pravnog postupka.

Zahtev, podnet belgijskom sudu (BFMI je pravno registrovana u Belgiji), ne traži ispravku niti povlačenje neke izjave. Njime se zahteva gašenje same organizacije koja nadzire medije.

Slučaj BFMI, ocenjuje autorka, zaobilazi raspravu o tome šta je izrečeno i direktno napada samo postojanje organizacije koja je te stavove iznela. Na jednoj strani nalazi se kompanija sa dubokim džepovima i vrhunskim advokatima. Na drugoj - nezavisna neprofitna organizacija koja se finansira kroz istraživački rad i zagovaranje javnog interesa. Ovakav postupak ne mora ni da bude uspešan. Dovoljno je da traje toliko dugo da finansijski i organizaciono iscrpi svoju metu.

To je novi nivo pritiska, ukazuje Nikolova. Godinama su kritički glasovi na Balkanu bili izloženi tabloidnim blaćenjima, etiketiranju i kampanjama ponižavanja. Ti alati bili su jeftini i grubi, a uglavnom su uveravali samo one koji su već bili uvereni. Sudski postupak u prestonici EU nešto je sasvim drugo: skup, ugledan i upakovan u jezik evropskih pravnih procedura. Cilj je isti. Promenila se samo adresa, dodaje se u tekstu.

Izbori u Srbiji, ukazuje autorka, ne rešavaju pitanja koja se tiču njenih medija - pitanje vlasničke strukture, finansijska zavisnost i pritisci na nezavisne redakcije opstaju i nakon promene vlasti. Isto važi i za sudske postupke protiv onih koji te pojave istražuju jer pravni pritisak ne prati izborni kalendar.

Na prošlonedeljnom saslušanju u Evropskom parlamentu  o pravilima protiv SLAPP tužbi, Belgija je pohvaljena zato što je otišla dalje od onoga što zahteva EU. Ipak, diskusija se stalno vraćala na isti problem: zakon je snažan samo onoliko koliko su snažne sudije koje ga primenjuju i koliko dobro razumeju načine na koje se pravni sistem može koristiti kao sredstvo pritiska.

Organizacije koje nadziru rad institucija i društva imaju svoje obaveze i moraju da odgovore na legitimne zahteve. Sudovi, sa druge strane, moraju biti sposobni da razlikuju legitimnu tužbu od pravnog oružja. Politički pejzaž Srbije se promenio. Sudski postupak nije.

Sledeći test za Evropu možda uopšte neće izgledati kao test. Može se pojaviti u obliku zahteva za gašenje organizacije koja nadzire medije, napisanog uobičajenim jezikom korporativnog prava. Od toga da li će sudije prepoznati šta je zaista u pitanju zavisiće koliko nova pravila zaista vrede, zaključuje Nikolova u autorskom tekstu za Eualajv.