'Baka je šestomesečnu ćerku obrezala iza mojih leđa'

U potezu koji aktivisti nazivaju prekretnicom, Kolumbija je prošle nedelje postala prva zemlja u Latinskoj Americi koja je proglasila sakaćenje ženskih genitalija - žensko obrezivanje - nezakonitim.

Iako je zakon izglasan jednoglasno u kolumbijskom Kongresu, sledi duga bitka za iskorenjivanje opasnog i često prikrivenog postupka.

Ćerka Karle Kvinonjez imala je samo šest meseci kad ju je bebina baka podvrgnula obrezivanju.

Kvinonjez (nije joj pravo ime) kaže da kad joj je njena baka vratila bebu, imala je temperaturu, bila je otečena i krvarila je.

Neprestano je plakala.

„Suočila sam se sa bakom, ali je ona rekla da je to normalno i da ne smem nikome da kažem.“

Najbliži zdravstveni centar bio je daleko, tako da je majka od Kvinjonez, inače babica, pokušala da olakša bol bebi lekovitim biljem.

I ona se suočila sa Kvinjonezinom bakom.

Ali starija žena je odbijala da je sluša.

„Rekla je da muškarci ismevaju žene koje imaju klitoris.“

Žensko obrezivanje u Kolumbiji

Sakaćenje ženskih genitalija podrazumeva delimično ili potpuno odstranjivanje spoljnih ženskih genitalija, kao i druge povrede na tim organima iz nemedicinskih razloga.

Može da izazove zdravstvene komplikacije, među kojima su krvarenje i infekcije, kao i probleme kasnije u životu sa menstruacijom i tokom porođaja.

Takođe može da oteža ženi da oseti seksualno zadovoljstvo.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da je u čitavom svetu više od 230 miliona devojaka i žena koje žive danas obrezano, prevashodno u Africi.

Kvinjonez (30) vodi kampanju za iskorenjivanje prakse u Kolumbiji - gde je i dalje obavljaju članovi domorodačke zajednice Embera.

Zajedno sa koleginicama aktivistkinjama i članicama kolumbijskog Kongresa ona je odigrala ključnu ulogu u kampanji koja je dovela do zabrane.

Kaže da je tek kad je odrasla shvatila šta se zapravo u tajnosti dešava.

„Oduvek sam se pitala zašto izgleda kao da više devojčica umire neposredno po rođenju od dečaka.“

„Sećam se mlade rođake čijem je rođenju prisustvovala moja majka. Bila je rođena zdrava, ali je umrla tri dana kasnije.

„Kad sam pitala majku za to, ona mi je rekla da je beba umrla od 'džai', nasledne bolesti.“

Kvinjonez sada veruje da su devojčice koje su navodno umrle od „džai“ zapravo umrle od komplikacija u vezi sa ženskim obrezivanjem.

Perspektiva pedijatra

Između 2020. i juna 2026. godine, u Kolumbiji je zabeleženo 240 slučajeva sakaćenja ženskih genitalija.

U ogromnoj većini slučajeva, devojčice su bile mlađe od šest godina.

Pedijatarka Dajana Ramos Moskera kaže kako veruje da je ovo samo „vrh ledenog bega“.

Radeći u Univerzitetskoj bolnici San Horge u Pereiri, gradu na kolumbijskom severozapadu gde se uzgaja kafa, ona kaže da je videla znakove ožiljaka, spaljivanja i sakaćenja dok je pregledala devojčice koje su dolazile sa drugim zdravstvenim problemima.

Priseća se jedne devojčice koja je stigla sa zašivenim vaginalnim otvorom, što znači da verovatno ne bi mogla da ima menstruaciju ili seksualni odnos kad odraste.

„Morala su da je podvrgnu rekonstruktivnom hirurškom zahvatu“, kaže doktorka Ramos.

Sakaćenje smatra oblikom seksualnog i rodno zasnovanog nasilja sa doživotnim posledicama, ali kaže da ono mora da se rešava kroz obrazovanje a ne pukim kažnjavanjem.

„Neki članovi ovih zajednica iskreno veruju da ne rade ništa loše“, kaže ona.

'Kultura ne ubija'

Sa oko 300.000 članova, Velika nacija Embera jedna je od najvećih domorodačkih zajednica Kolumbije, sa populacijama koja takođe žive i u Ekvadoru i Panami.

Jedna teorija o tome zašto članovi zajednice praktikuju genitalno sakaćenje, kad ono retko može da se vidi drugde u Latinskoj Americi, jeste da je praksa stigla sa porobljenim narodom iz afričkih zemalja.

To bi moglo da objasni njenu rasprostranjenost u Risaraldi, Čoku i Vale del Kauki, susednim oblastima koji su dom velikih afro-kolumbijskih populacija ili se graniče sa njima.

Druga teorija je da je rođenje interseksualnog deteta pre više stotina godina izazvalo strah zajednice od klitorisa i da su mnoge starije žene verovale da će on izrasti u penis ako se ne odseče.

Pogledajte video o ženskom obrezivanju

Neki veruju da običaj potiče iz patrijarhalnog uverenja da je žena s organom povezanim sa seksualnim zadovoljstvom sklonija da bude promiskuitetna.

Koje god bilo njegovo poreklo, Huliana Domiko, pravna zastupnica i glavna domorodačka odbornica u Nacionalnoj konfederaciji naroda Velike nacije Embera u Kolumbiji, odbija ideju da je praksa kulturološka.

„Naša kultura su naše nošnje, naši zanati, naši plesovi i naš jezik, a ne praksa koja ubija. Kultura ne ubija.“

Ona kaže da novi zakon stiže posle mnogo godina aktivizma u okviru zajednice:

„Nadamo se da će zakon prerasti u javnu politiku, sa dovoljno resursa da se konačno primenjuje.“

Pretnje i neprijateljstvo

Kvinjonez je jedna od onih koji se zalažu za promene, ali kaže da je dobijala pretnje zbog toga, naročito od muškaraca.

Iako tradicionalno muškarci ne bi trebalo da znaju za ritual, razgovori o ukidanju prakse često se odvijaju samo među muškim vođama zato što mnoge žene iz zajednice Embera govore domorodačkim jezikom - takođe zvanim Embera - i nisu nužno naučile španski.

To takođe može da onemogući ženama pristup lekarskoj pomoći za njihove bebe, što je problem za koji Kvinjonez kaže da se samo pogoršava kad se suoče sa ponekad neinformisanim i osuđujućim medicinskim osobljem.

Kad je odvela ćerku u bolnicu sa temperaturom koju je izazvala infekcija urinarnog trakta, kaže da ju je sestra prekorila „zato što je divljakuša“ i rekla joj da je dobila ono što je zaslužila.

„Čak su mi zapretili da će mi oduzeti dete i staviti ga pod starateljstvo socijalne službe.“

„Od tada, radije ne vodim ćerku u bolnicu. Lečim je lekovitim travama i lekovima. Nikad je ne ispuštam iz vida.“

'Razgovor ne može da se izbegne'

Kvinjonez kaže da je u toku promena u zajednici Embera - žene sada razgovaraju među sobom da li treba obrezivati ćerke.

Bila je dirnuta kad se jedna baka prisetila kako je organizovala obrezivanje njenih unuka.

„Rekla je da nikad nije delovala iz zlobe i da je samo želela da spreči muškarce da kritikuju njene unuke.“

Razgovori o različitim načinima života umeju da budu bolni, kaže ona.

„Žene koje su odrasle bez klitorisa ne mogu da zamisle drugačije telo.“

Takođe će biti teško govoriti sa njenom ćerkom o tome, jednog dana u budućnosti, „ali je to razgovor koji se ne može izbeći“, kaže ona.

„Svi mi zaslužujemo da razumemo vlastita tela i da razgovaramo o njima bez sramote.“

Ilustracije: Danijel Ars, iz Tima za vizuelno novinarstvo BBC Munda

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Majke koje se bore protiv obrezivanja žena
• Šta je „sakaćenje ženskih genitalija“, gde se radi i zbog čega
• „Sada znam kako je biti žena”
• „Devojčice, a ne majke“ - zemlja u kojoj svaki dan šestoro dece ima abortus
• Porođaj pod talibanima u Avganistanu: „Bilo je užasno"
• Prisilno sterilisane žene se bore za istinu - 25 godina kasnije

(BBC News, 11.15.2026)