Kaipirinja, trava, koka…

Pomirili smo se Rio i ja. Izveo me na plažu i sve sam mu oprostila. Znao je prevejani šarmer da ću zaboraviti na kišni dan čim spustim glavu na beli pesak Ipaneme. Znao je da će ovde da me osvoji starim forama. Nisam mogla dugo da držim oči zatvorene. Ne spava mi se, a i o čemu da maštam i sanjam kad je nemalo sve preda mnom. Doduše, u trenutku otvaranja očiju preda mnom su mahom bile guze. One brazilske, sa Karnevala, o kojima slušamo i čitamo.