Шта се то не дешава с нама

Препознатљив осећај атмосфере града док читате нове приче Михајла Пантића полако и неосетно уступа место игри пролазности, немогућности измене унутрашњег пејзажа, претварања спознаје о себи познате као "мени се то не може догодити", све до наслућивања недефинисаног бола изазваног осећањем промашаја и напуштености. Притом је савршено јасно да, пре но што по редоследу циклуса рађања и умирања, напустимо свет, он се, заправо, нескривено,