Samo za jedan osporeni doktorat podneta žalba

Politika

Posle odluka komisije za akreditaciju o 95 osporenih doktorata i velike prašine koja se zbog toga podigla u javnosti, očekivalo se mnoštvo žalbi nezadovoljnih nastavnika drugostepenom organu, u ovom slučaju Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Ali umesto mnoštva, u NSVO je stigla samo jedna žalba, koja je odbijena. Dr Miodrag Popović, generalni sekretar Nacionalnog saveta, kaže da se ovo odsustvo žalbi može objasniti time da je većina vlasnika osporenih diploma prihvatila odluku komisije za akreditaciju i da će biti vraćeni u „prethodno zvanje” – kao predavači bez doktorata.

Da li će tako i biti, teško je reći, pogotovo ako imamo u vidu saopštenje Ministarstva prosvete, u kome se navodi da se „takozvane sporne doktorske diplome mogu smatrati validnim ukoliko su ih izdale visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, a koje nemaju saglasnost univerziteta... na nastavni plan magistarskih studija”, kao i „visokoškolske ustanove čiji je osnivač drugo pravno lice, a koje... nisu pribavile formalnu saglasnost nadležnog ministarstva za nastavni plan magistarskih studija”.

Ministarstvo, dakle, u svom saopštenju načelno ne osporava ono što komisija za akreditaciju osporava – validnost diploma stečenih u ustanovama koje nisu pribavile „formalnu saglasnost... na nastavni plan magistarskih studija”, što će svakako biti razlog za nedoumicu nadležnih u visokim školama u kojima su zaposleni nastavnici sa osporenim diplomama. Da li da se priklone konkretnoj odluci komisije za akreditaciju i degradiraju u niže zvanje predavača svog nastavnika sa osporenim doktoratom ili da jednostavno pređu preko odluke komisije, imajući u vidu citirano saopštenje ministarstva prosvete, objavljeno neposredno pred Novu godinu?

Tim povodom pitamo profesora Miodraga Popovića šta će biti ako nastavnici sa osporenim diplomama ignorišu naloge komisije i nastave upravo ovih dana da ispituju studente, a on kaže da bi u tom slučaju trebalo da reaguje inspekcija ministarstva, ali ako se to ne desi, komisija za akreditaciju ima pravo na vanredni nadzor ustanove. Profesor veruje da takvi vanredni nadzori neće biti potrebni i da će odluke komisije za akreditaciju biti poštovane.

U našu redakciju nedavno je stiglo i jedno nepotpisano pismo u kome se, bar prema onome što je navedeno, „osporeni doktor” žali („Politici”) na odluku komisije, uz obrazloženje da bi njegova sporna disertacija „mogla da prođe svaku proveru” i da bi bila „odbranjena na bilo kom fakultetu”.

„Zašto bi formalni uslov (posedovanje rešenja za obavljanje magistarskih studija institucije koja je organizovala odbranu doktorske disertacije) poništio verodostojnost njene odbrane, a naš ukupni nastavnički i naučno-istraživački rad učinio nekompetentnim posle desetak godina”, pita se ova, kako je navela, „verna čitateljka” našeg lista, a dr Popović na to kaže da ga takav komentar podseća na odbranu nekoga ko je godinama radio kao lekar, ali bez diplome. Obično je reč o nesvršenim studentima medicine koji su čak „uspešno” radili lekarski posao, ali kad se utvrdi da nemaju diplomu naravno da moraju da prestanu da rade.

Naš sagovornik napominje i da oni koji su stekli spornih 95 doktorskih diploma „nisu bili baš neobavešteni šta rade i u šta se upuštaju, ali su ipak u tome učestvovali”.

Ministarstvo, međutim, u svom saopštenju naglašava da plan magistarskih studija nemaju ni neki renomirani državni fakulteti sa dugom tradicijom. „Upravo zbog toga odluka komisije za akreditaciju da ospori doktorske diplome pojedinih, ali ne i svih fakulteta koji nemaju odgovarajuću saglasnost, ceo postupak čini selektivnim i ne doprinosi pravnoj sigurnosti”. Ministarstvo zato „ne isključuje da bi komisija osporila i diplome renomiranih državnih fakulteta koji nemaju saglasnost univerziteta kada uđu u postupak (re)akreditacije”.

Ministarstvo se poziva i na 127. član Zakona o visokom obrazovanju, u kojem se pominje uloga ministra u aktima poništavanja diploma, pa zbog novostvorene situacije, u kojoj levica ne zna šta radi desnica, pitamo jednog od članova komisije za akreditaciju zašto u ovu akciju osporavanja diploma nisu prethodno uključili i ministarstvo – da bi aktivnost bila zajednička, samim tim i bez ovih nesporazuma – ali smo čuli objašnjenje da bi to bilo uvođenje ministarstva na mala vrata u proces akreditacije, što je nedopustivo, jer su nacionalni savet i komisija za akreditaciju u tom domenu nezavisna tela.

Teško je reći kako će ovaj spor biti rešen, pogotovo ako se ima u vidu da se mandat sadašnjeg saziva komisije za akreditaciju završava na jesen. A to nije tako kratak period da bi se preko spora prešlo kao da ga nije bilo.