Arhiva » Vesti » Danas 14.01.2018

Senat SAD: Maligni uticaj Rusije u Srbiji

Danas nedelja, 14. januar 2018.  |  Piše: FoNet Piše: FoNet Piše:

Srbija je važna država regiona, imajući u vidu geografski položaj i komplikovanu nedavnu istoriju posle raspada Jugoslavije.

Nema sumnje da se suočava sa pritiscima "sedenja na dve stolice" i bez značajne odbrane ruska propaganda će nastaviti da ima uticaj na javno mnjenje, navodi se u izveštaju američkog Senata.

Ruski maligni uticaj na Srbiju manifestuje se kroz kulturne veze, propagandu, energetiku i jačanje saradnje u oblasti odbrane, veze sa pravoslavnom crkvom i zajedničku slovensku kulturu, navodi se u izveštaju koji se nalazi pred Senatom SAD i naziva "Putinov asimetrični napad na demokratiju u

Rusiji i Evropi: Posledice po nacionalnu bezbednost SAD".

Taj narativ je brižno negovan godinama i kampanje dezinformacije ruskih vlasti su našle plodno tlo među građanima Srbije, dodaje se u izveštaju.

Uprkos bliskim vezama sa Moskvom, Vlada Srbije je jasno stavila do znanja da je najvažniji prioritet priključenje Evropskoj uniji (EU).

Želja Srbije da održi dobre odnose i sa EU i sa Rusijom ogleda se u javnom mnjenju, ali ona nije održiva, jer dublja integracija u EU podrazumeva donošenje odluka koje su protiv interesa Rusije.

Vlada Srbije učinila je malo da se pripremi za takav razvoj događaja i preduzela je nekoliko slabih koraka da se odbrani od ruskog malignog uticaja, ističe se u izveštaju.

Srbija je učinila važan napredak u pregovorima sa EU, otvorila je 12 od 35 poglavlja i od svih kandidata za članstvo u Uniji ima najbliže veze sa Rusijom.

Kako napreduje u procesu integracija, postoje znaci da Moskva planira da pojača pritisak na tu zemlju Balkana kako bi sprečila takav ishod.

Kako članstvo Srbije postaje sve izglednije, Beogradu će biti od koristi da vidi koje instrumente koristi Rusija, a što je navedeno u ovom izveštaju, i da radi sa EU kako bi pripremio svoju odbranu.

Vlada Srbije posvetila je značajne resurse i politički kapital zarad članstva u EU, ali nažalost, malo je preduzela kako bi se odbranila od antievropske propagande Rusije.

Prema američkom Stejt departmentu, "broj medijskih kuća i nevladinih organizacija proruske orijentacije porastao je tokom godina, a besplatan sadržaj koji nude ruski državni

mediji, kao Sputnjik, čine ih najcitiranijim stranim izvorima u srpskoj štampi".

Od kako je Sputnjik počeo sa radom u januaru 2015. godine, u javnom mnjenju je porasla podrška Rusiji sa 47,8 na 60 odsto u junu 2017. godine, dodaje se u izveštaju.

Srbija nije podržala uvođenje sankcija Rusiji, a imajući u vidu odnose sa tom zemljom, teško je videti da se Beograd saglasi da takvim merama u bliskoj budućnosti, dodaje se.

Rusija koristi alate uticaja, pre svega u oblasti propagande i dezinformacija, ističe se u izveštaju i navodi primer da ruske državne novine Ruskaja Gazeta štampa Nedeljnik u Moskvi.

Prema Fajnenšel tajmsu, Sputnjik priprema onlajn emisije i vesti za 20 stanica u Srbiji, i to besplatno.

Odgovor sa Zapada je bio nedovoljan, ali ima naznaka konkuretnosti u oblasti informisanja, poput objave BBC da će se angažovati ponovo u Srbiji u 2018. godini, sedam godina pošto su zatvorili servis na srpskom jeziku.

Servis će se finansirati sa oko 600.000 funti godišnje i zaposliće 20 novinara iz Srbije.

Sloboda štampe je, takođe, značajno pogoršana u 2017. godini, a o tome govori i izveštaj Fridom hausa da je "sloboda medija erodirala pod administracijom Srpske napredne stranke koju predvodi premijer (sada predsednik) Vučić", ističe se u izveštaju.

Nezavisni i novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom se često suočavaju sa maltretiranjem od vladinih zvaničnika i provladinih medija. Fizički napadi na novinare događaju se svake godine, a pretnje smrću i druga zastrašivanja koja pogađaju radnike u medijima su za zabrinutost.

Ukoliko novinari u Srbiji nisu u mogućnosti da istražuju zbog pretnje cenzurom, nasiljem ili zastrašivanjem, zemlja neće biti sposobna da se značajno suprotstavi ruskoj propagandi, ukazuje se u izveštaju.

Vlada Srbije ima važnu ulogu u negovanju okruženja u kojem sloboda štampe može da napreduje.

Rusija značajno utiče na Srbiju kroz energetiku i prirodni gas, navodi se u izveštaju.

U Nišu, gradu na jugu Srbije, ruska vlada uspostavila je Rusko-srpski humanitarni centar 2012. godine, kako bi Srbija unapredila odgovor u slučaju vanrednih situacija i elementarnih nepogoda.

Američki zvaničnici, međutim, postavili su pitanje prave namene tog centra, posebno ruskih namera u Nišu, koji je blizu američkom vojnom osoblju smeštenom uz granicu sa Kosovom.

Ruska vlada tražila je diplomatski status sa svoje osoblje u centru, što Srbija još nije odobrila.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često ima sastanke sa predsednikom Vladimirom Putinom, a najnoviji je bio u decembru 2017. godine, kada se razgovaralo o aktivnijoj

ulozi Rusije u pregovorima Srbije i Kosova.

Prošle godine, Srbija je potpisala veliki vojni ugovor sa Rusijom i poslala je svoj tim u Moskvu kako bi pratila vojnu vežbu na Krimu.

U oktobru 2017. godine, podseća se u izveštaju, Rusija je obezbedila šest aviona MiG-29 i saglasila se da obezbedi 30 tenkova T-72 i 30 bornih kola BRDM-2, sve to bez naknade.

Vučić je, kako se dodaje, rekao da Srbija pregovara o kupovini S-300 odbrambenog sistema od Rusije, što je ugovor koji bi mogao da aktivira američki zakon koji odobrava sankcije na svaku značajniju transakciju sa ruskim vojnim ili obaveštajnim sektorom.

Uprkos bliskim vojnim vezama sa Rusijom, Srbija ipak održava saradnju u oblasti bezbednosti sa NATO i SAD, učestvuje u programu Partnerstvo za mir, a imala je 125 vojnih vežni sa SAD, a samo četiri sa Rusijom u 2016. godini.

Kao neke od zaključaka u izveštaju Senatu SAD, senatori iz redova Demokratske partije navode da bi države poput Srbije trebalo da osete konstatnu uključenost američke diplomatije.

Sjedinjene Države treba da pošalju jasnu poruku da su spremne da potroše vreme i napor da podrže one koji žele demokratsku budućnost u Evropi. Poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd bio je Džimi Karter 1980. godine, a Vučić se sreo sa Putinom 12 puta.

Kako bi se nadomestila ta praznika, viši američki zvaničnici, ukljujučići članove Kongresa, trebalo bi češće da putuju u region.

Sjedinjene Države moraju da pošalju jasnu poruku da su se vratile i spremne su da ozbiljno rade u saradnji sa zemljama regiona i saveznicima u Evropi kako bi se odbranile od malignog uticaja i pomogle državama da završe proces evropskih integracija, zaključuje se u izveštaju.


Objavljeno na sajtu danas.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Komentari

Ključne reči

Jugoslavija Rusija Senat

©2018 Netmark d.o.o.