Ђинђић
Данас 12.03.2018 | Пише: Милош Митровић
Први пут сам видео Зорана Ђинђића у јесен 1993, када је као председник Извршног одбора Демократске странке водио кампању „Поштено“ пред парламентарне изборе децембра те године.
Био сам адолесцент којег је занимала политика. Препуна сала Дома културе у Бору, у публици углавном интелектуалци. Беба упорно вришти у колицима у ходнику, тата је упорно смирује: „Само чика Ђинђа да дође, да се рукујемо па идемо!“. Домаћини из локалног ДС-а умирују нестрпљиву публику да гост касни јер је завејан пут. Сваки сегмент свог говора Ђинђић је завршавао питањем: „Јел то поштено?“ Ентузијасти су одговарали потврдно, скептици су се
