Саморуков: Западни Балкан није међу приоритетима Кремља

Бета 23.03.2018

Западни Балкан није међу приоритетима руске спољне политике, али Москва жели да искористи своју популарност у деловима тог региона да би проширила свој међународни утицај и спречила даље ширење НАТО, оценио је за Дојче веле (Деутсцхе Велле - ДВ) Максим Саморуков стручњак московског Карнегијевог центра за руску спољну политику и односе са Балканом.

На питање шта Русија заиста жели на Западном Балкану и где се тај регион налази на списку приоритета спољне политике Кремља, Саморуков је рекао да је Западни Балкан од маргиналног значаја за руску економију и за њене безбедносне интересе.

"У односу на Кину, постсовјетски простор или Блиски исток, Западни Балкан није међу приоритетима руске спољне политике, поготово сада када Москва покушава да своје међународне везе преусмери са Европе на Азију. Русија је, међутим, и даље заинтересована за тај регион као транзитно подручје за енергетске пројекте, а жели и да искористи сопствену популарност у одређеним деловима балканских друштава како би проширила свој међународни утицај, спречила даље ширење НАТО и Европи показала да је у стању да изазове проблеме у ЕУ, а све то као одговор на активности Уније у пост-совјетским земљама", навео је Саморуков.

По његовим речима, Москва својом политиком на Балкану шаље у ствари поруку ЕУ: "Ако желите да у вашем суседству будемо конструктивни, будите и ви опрезнији у нашем".

"Поента Кремља је следећа: Све док ЕУ одбија да призна специјалне интересе Москве у земљама као што су Украјина, Белорусија и Молдавија, Русија ц́е реаговати на тај начин, и пружаће подршку Милораду Додику, македонским националистима, црногорским Србима и другим политичким снагама које ометају реализацију визије ЕУ о коначном решавању сукоба на Балкану", рекао је он.

Саморуков је навео да "такав приступ Западном Балкану заиста не доноси много, али та руска заблуда се и не базира на рационалним прорачунима", већ "више има везе с осећајем да их Запад неправедно третира, што и даље повезује велике делове Русије и балканске политичке елите".

Саморуков је рекао и да руска политика на Балкану доноси веома мало директних трошкова за Москву јер "вец́ину посла обављају локални актери који раде за своје интересе, а који су често компатибилни с руским".

"Москва нема некакву велику стратегију за Западни Балкан и не намерава да било коју земљу из тог региона извлачи из европске орбите. Русија ц́е бити задовољна ако успори интеграцију Западног Балкана у НАТО, показујуц́и уједно тиме да се њен утицај простире далеко ван граница бившег Совјетског Савеза", рекао је он.

Он је оценио да с обзиром на бројне унутрашње проблеме на Балкану, низак квалитет тамошњих политичких елита и дугогодишњи немар Запада према том региону, Русији и није потребно много напора да тај задатак обави, али да би ситуација могла и да се промени, јер су ЕУ и НАТО постали активнији у региону.

На питање какве безбедносне гаранције Русија може да пружи земљама Западног Балкана које би биле ефикасније од оних које нуди европски пројекат Саморуков је рекао да су "руски војни капацитети вец́ преоптерец́ени бројним обавезама у постсовјетским државама, на Блиском истоку и генералном модернизацијом њених оружаних снага".

"Москва, дакле, није претерано заинтересована да преузима још и безбедносне проблеме Западног Балкана. Поред тога, Русија сматра да су актуелни сукоби на Балкану директан резултат лошег управљања Запада процесом распада Југославије. Према Москви, Западни Балкан је у сфери утицаја Европске уније и тамошњи сукоби резултат су грешака ЕУ, па је зато неопходно да Унија то и рашчисти", навео је Саморуков.

По речима тог стручњака, трансфер руских борбених авиона и друге војне опреме у Србију нема везе с регионалним војном равнотежом, нити с пословним интересима Русије, већ је то симболичан гест који за две стране има чисто политичку вредност.

"Србија ц́е морати да потроши милионе евра за модернизацију те опреме како би је оспособила за коришћење и интегрисала је у своје оружане снаге. Али ти трошкови и нису важни, јер је за руководство Србије главни циљ био да се покажу као прави српски националисти и патриоте, и како воде разнолику спољну политику", рекао је он.

Ни Русија, додао је Саморуков, нец́е од тога зарадити богатство, јер се вец́ина опреме донира или продаје с великим попустом. "Интерес Москве јесте да покаже да и даље постоји велика потражња за њеном војном опремом у разним деловима света, укључујуц́и и Европу, а и да међународни утицај Русије није ограничен само на пост-совјетски простор", навео је Саморуков.

На питање зашто се Русија на Западном Балкану не укључује више у инвестиције у инфраструктуру, зашто не даје зајмове, не учествује у образовној размени или научним пројектима, Саморуков је рекао да "Москва никада није била добра за такве хуманитарне пројекте, чак ни са земљама које су јој ближе, као што су Белорусија и Украјина, где је било великих могуц́ности за руске образовне, културне и друге сличне активности".

"Руска идеја о међународној сарадњи своди се на то да двојица лидера редовно одржавају састанке и објављују некакве велике аранжмане – отпис дуга вредног милијарде, продаја војне опреме или природног гаса по много нижим ценама или заједнички енергетски пројекат вредан више милијарди долара. А некакав прецизан рад ниског профила у социјалним и хуманитарним подручјима, то је за Москву сувише ситно да би било вредно пажње", рекао је Саморуков за ДВ.

(Бета, 23.03.2018)

Повезане вести »

Кључне речи

Вести дана »