Pikaso, boginje i otirači
RTS 24.03.2018
Umetnik kome je jedinom pošlo za rukom da ga Luvr, još za života, udostoji izložbom slika, koji je ustvrdio da je „umetnost laž koja nam pomaže da spoznamo istinu”, i koji je samouvereno zaključio: „Ja ne tražim, nego pronalazim”. Otac kubizma, po mnogima najuticajnija umetnička figura dvadesetog veka, sa strašću se prepuštao stvaranju. S jednakim intezitetom strasti posvećivao se još jedino mnogobrojnim ženama i ljubavnicama, zavodeći ih najčešće opskurnim metodama.
Tako je Pikaso, primerice, znao da devojci koja mu se svidi (i to pred zakonitom suprugom!) daruje figuricu malog muškarca sa velikim falusom, kao poruku da je želi. Iako opsednut „nežnijim polom", imao je šizofreni odnos prema ženama ‒ od ekstremne nežnosti do nasilne mržnje, i zahtevao je da budu niže i njemu podređene, u svakom smislu. U tom smislu, možda bi se nametnuo zaključak iz izjave: „Za mene postoje samo dve vrste žena ‒ boginje i
