Светски дан воде: Стотине хиљада људи у Србији пије неисправну воду

Данас се обележава Светски дан воде. Када око 700 хиљада људи у Србији одврне чесму, из ње ће потећи канцерогена вода, показало је истраживање Балканске истраживачке новинарске мреже (БИРН).

Које боје је вода из ваше чесме?

Зависи у ком граду Србије живите. Уколико сте грађанин Новог Бечеја, вода ће бити жућкасте боје и одбојног мириса.

Нови Бечеј је место у Србији у коме је ниво арсена највиши, чак 27 одсто већи од законски дозвољеног максимума, показало је истраживање БИРН-а. Ипак, локалне власти нису забраниле коришћење пијаће воде.

Новинари ове истраживачке мреже користили су податке о нивоу арсена на подручју Војводине добијене на основу 41 захтева за увид у информације од јавног значаја које су поднели локалним водоводним предузећима и службама за јавно здравље.

Арсен у води и цеви од азбеста

Више од половине водоводних цеви у Новом Бечеју је од азбеста, рекао је председник општине БИРН-у. Азбест је познат као карциноген.

Нови Бечеј због неисправне инфраструктуре губи око 40 одсто воде због цурења на дотрајалим инсталацијама.

Ситуација није нимало боља у Зрењанину, где је ниво арсена 20 одсто већи него што то закон дозвољава.

Овај град је пример и ширег проблема са којим се Србија суочава када је вода у питању.

Локална власт у Зрењанину је још пре три године обећала да ће постројење за пречишћавање воде, чији је рад поверен приватном предузећу, почети са радом. До данас се то није десило.

Изменама Закона о водама из 2016. године, вода више није „добро од општег интереса&qуот; у својини државе, већ „природно богатство&qуот;, над којим се може стећи право коришћења.

Али пошто приватна компанија не може да дистрибуише воду, како каже Закон о комуналним делатностима, фабрика за пречишћавање у Зрењанину и даље не ради.

Најаве премијерке Ане Брнабић да ће град Зрењанин откупити фабрику и тако решити проблем, била би само део решења, јер би пречишћена вода до грађана стизала кроз цеви од азбеста.

Арсен и здравље

Нема званичних података о томе како повишен ниво арсена у води утиче на здравље људи у Војводини.

Истраживања рађена у суседним земљама показала су да је дугорочна изложеност чак и ниским количинама арсена повезана са једним од начешћих облика рака коже. Медицина бележи и податке да изложеност арсену лоше утиче на здравље бубрега, јетре и плућа.

„Србија не располаже великим залихама пијаће воде&qуот;, изјавио је министар заштите животне средине Горан Триван поводом Светског дана воде.

Триван каже да је један од приоритета Министарства заштита површинских вода. Међутим, министар није коментарисао поменуто истраживање.

Део јавности позива на промене Закона о водама и спречавање приватних предузећа да управљају или искоришћавају водне ресурсе.

„Неопходно је изменити или донети нови Закон о водама и увести децентрализацију управљања над водама као јавним и заједничким добром. Угледајмо се на позитиван пример из суседства, Словенију, која је у Устав унела одредницу да је вода људско право&qуот;, пише у саопштењу покрета Леви самит Србије.

Скоро милион људи у региону пије канцерогену воду

Људи из источне Хрватске, јужне Мађарске и северне Србије, њих скоро милион, пије канцерогену воду из јавних водовода, пише у истраживању БИРН-а.

Светски дан воде се обележава од 1993. године.

Уједињене нације упозоравају да ће до 2025. године две трећине људи на свету осетити последице недостатка воде.

Више од милијарду људи на свету нема приступ пијаћој води, а два и по милиона живи без елементарних санитарних услова.

Шест хиљада деце млађе од пет година свакога дана умре од болести проузрокованих загађеном водом.

(ББЦ Невс, 03.26.2018)