Srpsko-hrvatski rat sankcijama

Vlada Srbije odlučila je u četvrtak da zabrani ulazak u zemlju hrvatskom ministru odbrane Damiru Krstičeviću, kao odgovor za ranije izrečenu zabranu ulaska u Hrvatsku njegovom srpskom kolegi Aleksandru Vulinu.

Zagrebački „Večernji list" piše, pozivajući se na izvore iz vlade, da će Hrvatska kao kontrameru povući svog ambasadora iz Srbije na konsultacije.

„Ako oni povuku ambasadora, i mi ćemo", rekao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić za rusku agenciju „Sputnjik".

Ovo je samo najnovija epizoda u seriji sankcija za funkcionere susednih država, što već postaje nova moda u zemljama Zapadnog Balkana.

Počelo je sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Markom Đurićem, kome su 26. marta kosovske vlasti zabranile dolazak na sastanak sa predsednicima srpskih opština u severnoj Mitrovici.

Đurić je ipak našao put do Mitrovice, nakon čega su ga specijalne jedinice kosovske policije uz prekomernu upotrebu sile privele, a zatim je prekršajno kažnjen i proteran.

Ovaj incident izazvao je novo zatezanje odnosa Beograda i Prištine, a na odmazdu nije trebalo dugo čekati.

Srpska granična policija zadržala je sredinom aprila Avnija Arifija, šefa kabineta kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, koji je na poziv jedne nevladine organizacije trebalo da učestvuje na regionalnoj konferenciji u Beogradu.

Iako je Arifijev put u Beograd bio uredno najavljen, kosovski funkcioner je držan osam sati u stanici, nakon čega je bez objašnjenja vraćen nazad.

Slučaj Vulin

Zatim se u igru ubacila Hrvatska, koja je na nagoveštaj da bi srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin mogao da se pojavi na službenoj komemoraciji u Jasenovcu istom poručila da nije poželjan.

Vulin je odvratio da neće hrvatski ministri, nego on lično i „vrhovni komandant Aleksandar Vučić" odlučivati hoće li on ući u Hrvatsku, nakon čega je formalno postao „persona non grata", to jest zabranjen mu je ulazak dok se ne odluči drugačije.

Svi granični prelazi dobili su uputstvo da vrate Vulina ukoliko pokuša da uđe, a policija da ga privede ako, poput Đurića, ilegalno pređe granicu.

Vulin je, inače, treći političar i drugi Srbin koji se našao na hrvatskoj „crnoj listi".

Prvi je bio švedski političar Karl Bilt, koga je pokojni hrvatski predsednik Franjo Tuđman 1995. proglasio nepoželjnim jer je kritikovao akciju „Oluja".

Pre dve godine, ulazak je zabranjen i lideru Radikala Vojislavu Šešelju, nakon što je najavio da će doći u Zagreb na kafu u „Gradskoj kavani" (koja se, usput budi rečeno, odavno ne zove tako nego „Johanes Frank").

Povuci-potegni

Zasad se ne zna da li će diplomatski rat izmenju Srbije i Hrvatske eskalirati, ili će se za koji dan stvari vratiti u normalu.

„Sve je to jedna potpuno nepotrebna spirala pokazivanja mišića i treniranja državnosti", kaže za BBC stručnjak za spoljnu politiku Milan Krstić.

Krstić, koji je asistent na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, smatra da ipak neće doći do eskalacije.

„Ovom vrstom mera lideri stiču poene u javnosti, ali dugoročno je ipak svima u interesu da odnosi u regionu budu što bolji", kaže on.

Krstić primećuje da se naizmenična zatezanja i opuštanja odnosa između Beograda i Zagreba postala gotovo ritualna.

„Prvo dođe do pogoršanja, pa onda bude pokušaj pomirenja i tako ukrug. Nema napretka, ali bar sve ostaje na verbalnom nivou", kaže.

Još jedna dobra stvar je što, bar zasad, građani koji nisu članovi vlade ili lideri političkih stranaka mogu bez mnogo formalnosti da idu kuda hoće.

(BBC News, 04.24.2018)