Zapadni Balkan: Sve dalje od EU
Iako izgleda da je proces proširenja EU uzeo maha, pred zemljama kandidatima stoje gotovo nepremostive prepreke.
Evropska komisija je u utorak, uz uobičajenu pompu, predstavila paket godišnjih izveštaja o napretku država koje teže članstvu u EU - Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Turskoj i Kosovu - na putu evropskih integracija.
Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini je već u sredu krenula na turneju po Zapadnom Balkanu, poručujući domaćinima da imaju jasnu evropsku perspektivu pod uslovom da vredno rade na reformama i dostizanju evropskih standarda.
Ista poruka je u središtu Strategije proširenja EU koju je Komisija objavila u februaru, u kome su Srbija i Crna Gora imenovane kao dve zemlje sa najviše izgleda da uđu u sledeći krug proširenja, što bi po predsedniku EK Žan-Klod Junkeru moglo da se desi već 2025.
Proces bi trebalo da dodatno podstaknu dva samita EU-Zapadni Balkan, od kojih će se prvi održati u Sofiji u maju, a drugi sredinom leta u Londonu.
Na osnovu svega ovoga moglo bi se zaključiti da je EU, posle duge pauze, ponovo postavila politiku proširenja na listu svojih prioriteta. Ali da li je baš tako?
Ispod površine
Čim se pogleda malo dublje, vidi se da se i EU i zemlje kandidati suočavaju sa brojnim izazovima, od kojih neki prete da ugroze ceo proces.
Najpre, ako se pogledaju relevantni podaci, izlazi da su zemlje Zapadnog Balkana, umesto da se tokom procesa integracija postepeno približavaju EU, u poslednjih pet godina politički i ekonomski udaljavaju.
Gde je ko u procesu proširenja:
Srbija je po izveštaju Fridom Hausa, američke organizacije koja nadzire stanje demokratije i ljudskih prava u svetu, ove godine premeštena iz kategorije „slobodnih" u kategoriju „delimično slobodnih" zemalja, zbog značajnih pogoršanja kad je reč o vladavini prava i slobodi govora.
Drugi vodeći kandidat za članstvo, Crna Gora, je status „slobodne" zemlje izgubila još 2014, i od tada je čvrsto usidrena među „delimično slobodnim", a sličan trend uočen je gotovo svuda u regionu.
Jaz je još očigledniji kad se pogledaju ekonomski pokazatelji.
Prema nedavnom izveštaju časopisa „Ekonomist Intelidžens Junit", bruto društveni dohodak po glavi stanovnika (GDP) je u 11 „novih" država članica EU (primljenih nakon 2004.) od 2008. do danas porastao sa 48 na 56,3 odsto evropskog proseka.
U istom periodu zemlje Zapadnog Balkana su zabeležile porast od samo 2,2 odsto i danas jedva prelaze četvrtinu prosečnog GDP u EU.
Pukotine se šire i na unutrašnjem planu: Srbija drži evropski rekord u ekonomskoj nejednakosti. Prema podacima fondacije Fridrih Ebert, 20 odsto najbogatijih zarađuje deset puta više nego najsiromašnijih 20 odsto. U EU je ovaj odnos 1:5. Što je najgore, razlike između bogatih i siromašnih iz godine u godinu postojano rastu.
Lakirovka
Ove trendove je teško uočiti u novom paketu godišnjih izveštaja. Oni su, kao i obično, pisanim suvim tehničkim jezikom uz upotrebu deskriptivnih ocena o stanju stvari u zemaljama kandidatima
„Ponekad je teško oteti se utisku da se Komisija upinje da ne uvredi nosioce vlasti u regionu", kaže za BBC Srđan Cvijić, viši istraživač i Fondu za otvoreno društvo u Briselu.
On navodi primer izveštaja za Srbiju u kome se kaže da „nije zabeležen napredak u slobodi izražavanja".
„U stvari, sva domaća i međunarodna novinarska udruženja kažu da je došlo do vidljivog nazadovanja i da je sloboda medija ozbiljno ugrožena, ali sama metodologija sastavljanja izveštaja ne dozvoljava da se to direktno kaže", ukazuje on.
Ta metodologija, koja dozvoljava da se izveštaji tumače po principu čaše koja je, zavisno od tačke gledišta, polupuna ili poluprazna, omogućava vlastima u zemljama kandidatima da krše demokratske norme i istovremeno održavaju utisak da ostaju verni procesu integracija, kaže Cvijić.
Pa čak i takve, ublažene kritike iritiraju vlast. Premijerka Srbije Ana Brnabić je deo izveštaja koji se odnosi na medije odbacila uz reči da „ne razume šta su tačno problemi u ovoj oblasti".
Na putu za Sofiju
Nekoliko diplomatskih izvora potvrdilo je za BBC da je samit zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji pod znakom pitanja.
Španija je već najavila da će bojkotovati samit ukoliko na njemu budu učestvovali predstavnici Kosova, koje Madrid ne priznaje.
Španci su odnedavno zaoštrili stav o Kosovu, koje je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008, strahujući da bi to moglo da posluži kao model za otcepljenje Katalonije, i sada zahtevaju da se Kosovo potpuno isključi iz evropskih integracija.
„Madrid je uporan u tom stavu i pored toga što ni Srbija nema ništa protiv da predstavnici Kosova budu u Sofiji" , rekao je za BBC jedan evropski diplomata.
Drugi, potencijalno još ozbiljniji problem je što nekolicina zemalja članica žele da se iz programa samita izbaci svaka referenca na proces proširenja.
To, pak, frustrira zemlje kandidate. „Uopšte mi nije jasno zašto se uopšte okupljamo, ako nećemo govoriti o proširenju", kaže ministar inostranih poslova jedne balkanske zemlje u nezvaničnom razgovoru.
I samit u Londonu će proteći u znaku paradoksa, jer će Velika Britanija, koja se odlučno zalaže za proširenje, morati da objašnjava zašto gura kandidate u uniju iz koja je sama istupila.
Makron: „građanski rat" u EU oko demokratije
Virtuelni rat Beograda i Prištine
Blok na blok
Nije sve tako crno. Komisija je, recimo, konačno predložila da Albanija, koja je već stekla status kandidata, otpočne pregovore o proširenju, s tim što to tek treba da potvrdi Evropski savet, koji čine zemlje članice.
Pregovore bi mogla da počne i Makedonija, koju već 15 godina blokira Grčka, zbog spora oko imena. Intenzivni pregovori između Atine i Skoplja su u toku, a diplomatski izvori kažu da ima razloga da se veruje da će se konačno naći kompromis.
Iako zemlje članice po nepisanom pravilu ne bi trebalo da blokiraju kandidate zbog bilateralnih sporova, to se u praksi često dešava. Tako je Slovenija par godina odlagala prijem Hrvatske zbog spora oko Piranskog zaliva, dok je Hrvatska u pojedinim fazama blokirala Srbiju zbog niza nerešenih sporova sa Beogradom.
Visokopozicionirani hrvatski diplomata rekao je u nezvaničnom razgovoru za BBC da će Hrvatska kao uslov za dalje napredovanje Srbije na evropskom putu postaviti pitanje ratne odštete, korekcije granica i, između ostalog, stalnog mesta za predstavnika hrvatske manjine u srpskom parlamentu.
Hrvatska namerava da se tom prilikom pozove na deo Strategije o proširenju u kome se kaže da zemlje kandidati moraju da reše sve bilateralne probleme sa susedima pre učlanjenja u EU.
„Mi nismo uneli tu stavku u Strategiju, ali i te kako nameravamo da se pozivamo na nju", rekao je ovaj diplomata.
I konačno, treba imati u vidu da u mnogim članicama EU postoji snažan otpor glasača prema bilo kakvom proširenju dok se ne reše akutni problemi koji opterećuju Uniju.
U tom smislu treba shvatiti nedavnu izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je u utorak poručio Evropskom parlamentu da „sada nije vreme za prijem novih članica" i da se o proširenju može govoriti tek nakon što se EU dublje integriše i sprovede neophodne reforme u procesu odlučivanja.
Preko trnja do zvezdica
„Proces proširenja je oduvek bio pun prepreka", kaže za BBC Roza Balfur iz Nemačkog Maršalovog fonda za Sjedinjene Države. Ona se slaže da su višestruke krize - finansijska, izbeglička i bezbednosna - koje su pogodile EU i region, oslabile uticaj EU na zemlje kandidate.
„Stvari ipak treba gledati dugoročno - do pre nekoliko meseci proces proširenja je bio gotovo potpuno zamro, a sad je ipak koliko-toliko živnuo", kaže Balfur, koja već godinama prati evropske integracije Balkana.
Ona podseća na iznenadno otopljavanje odnosa Atine i Skoplja.
„To je fantastična prilika, a ako uspe, imaće jak pozitivni efekat ne samo u regionu, nego i u EU, jer je reč o sporu koji duboko zaseca u pitanja suvereniteta i identiteta".
Balfur kaže da je, s obzirom na stanje stvari, „lako biti pesimista", ali da tom iskušenju treba odoleti.
„Da nismo u stanju da zamislimo da se može raditi drugačije i bolje, ne bi bilo ni Evropske unije, a kamoli procesa proširenja", ukazuje ona.
Jedno je sigurno: ako EU i zemlje kandidati nastave da se zaklanjaju iza birokratskih fraza i samita na kojima se mnogo priča a malo radi, i ne upregnu ozbiljne materijalne i ljudske resurse da vrate kredibilitet procesu, od proširenja će ostati samo mrtvo slovo na papiru.
(BBC News, 04.24.2018)
