Тајне Марксовог Капитала

Лабуристички канцелар из сенке Џон Мекдонел је недавно изјавио да се пуно тога може научити из Марксовог „Капитала&qуот;. Сазнајмо о чему се ради.

Немачки филозоф и економиста Карл Маркс написао је „Капитал&qуот; крајем 19. века. Ово дело је у основи опис како капиталистички систем функционише и како ће се, тврдио је Маркс, самоуништити.

Маркс је већ разрадио идеје о класној борби - како ће радници широм света преузети власт од владајућих елита - и „Комунистичком манифесту&qуот; о другим делима.

„Капитал&qуот; је покушај да се овим идејама да основа у проверљивим чињеницама и научним анализама.

Није лако читати „Капитал&qуот;. Производ тридесетогодишњег рада, и Марксовог истраживања услова рада радника у енглеским фабрикама на врхунцу индустријске револуције, делом је историјско, делом економско и делом социолошко дело.

Како је указао и сам Марксов биограф Франсиц Вин, „Капитал&qуот; се чита и као готски роман „у коме главни ликови робују монструму којег су сами створили и који их гута.&qуот;

Једноставно речено, Маркс тврди да је економски систем који се засница на профиту појединца никако не може да буде стабилан.

Власници фабрика израбљују раднике који не поседују производе сопственог рада, бивајући тако само мало бољи од пуких машина.

Власници фабрика и други капиталисти држе сву власт јер контролишу средства за производњу, што им омогућава да нагомилавају огромно богатство док радници падају све дубље у сиромаштво.

Ово није одржив начин за организацију друштва и на крају ће се урушити под теретом сопствених контрадикција, тврди Маркс.

Он не указује када ће се то тачно догодити, само тврди да је слом неизбежан. Такође, нигде јасно не пише како ће тачно изгледати комунистичко друштво које ће заменити капитализам, већ само каже да ће оно ослободити раднике од ропства - Маркс није завршио рад на својим теоријама до смрти 1883. године, те можда није имао довољно времена.

Маркс је објавио први том „Капитала&qуот; 1867, до када се већ преселио у Лондон са породицом. Тамо га је финансијски подржавао Фридрих Енгелс, богати син власника млина.

Наставио је да разрађује замисли које је изнео у првом тому „Капитала&qуот; до краја живота, иако су следећа два дела објављена тек по његовој смрти.

Идеје представљене у „Капиталу&qуот; инспирисаће револуције у Русији, Кини и бројним земљама широм света у 20. веку, у којима су радници оборили владајуће елите и преузели њихову имовину.

Марксове идеје ће касније имати снажан утицај на многе у британској Лабуристичкој партији и синдикалним покретима, чак и ако нису делили његове визије о глобалној радничкој револуцији.

Марксизам је постао начин тумачења света - једноставна идеја која у суштини говори да је историја борба између супротстављених друштвених класа која се може применити на све - од проучавања књижевности и филма, до образовног система.

Но, такође је постао и синоним за тоталитаризам - пошто су једнопартијске државе и диктатори прогласили марксизам својом идејом водиљом.

Неки тврде да се ради о извртању Марксових замисли изнетих у „Капиталу&qуот;, те да је Сојветски Савез, за многе врхунски пример маркситичке државе, био у суштини само облик државног капитализма у коме су власнике фабрика замениле бирократе из власти.

Али слом Совјетског Савеза почетком 1990-их нанео је огроман ударац кредибилитету марксистичке теорије која је изашла из моде на универзитетима и међу лево оријентисаним политичким партијама чији је циљ био долазак на власт на Западу, попут Лабуристичке партије.

Међутим, после глобалне финансијског слома 2008, марксистичка теорија је деом оживела, јер су крах многи видели као прави пример капитализма у кризи, баш као што је Маркс и предвидео.

(ББЦ Невс, 05.04.2018)