Strukturalisti prema muzici
RTS 20.05.2018
Kada pod definicijom strukturalizma pročitamo: „Potreba za osnovnim obrascima razmišljanja u svim oblicima ljudske aktivnosti”, osetićemo dodatnu (potrebu) da tu lepu, tačnu i razumljivu rečenicu dopunimo nekom odrednicom bazičnog genetičkog stabla od koga strukturalisti potiču.
Ni nakon objašnjenja jednog od osnivača pokreta, praškog teoretičara Jana Mukaržovskog, koji strukturu definiše kao „celinu čiji delovi, time što u nju ulaze, dobijaju specijalan karakter; celina je nešto više od zbira delova koji je sastavljaju" ‒ nećemo baš biti u mogućnosti da ispratimo dalju evoluciju kao jedinstvenu, dublje povezanu teorijsku strategiju. Zato što se muzika, primerice, ovakvom metodološkom platformom služi bar hiljadu
