Структуралисти према музици
РТС 20.05.2018
Када под дефиницијом структурализма прочитамо: „Потреба за основним обрасцима размишљања у свим облицима људске активности”, осетићемо додатну (потребу) да ту лепу, тачну и разумљиву реченицу допунимо неком одредницом базичног генетичког стабла од кога структуралисти потичу.
Ни након објашњења једног од оснивача покрета, прашког теоретичара Јана Мукаржовског, који структуру дефинише као „целину чији делови, тиме што у њу улазе, добијају специјалан карактер; целина је нешто више од збира делова који је састављају" ‒ нећемо баш бити у могућности да испратимо даљу еволуцију као јединствену, дубље повезану теоријску стратегију. Зато што се музика, примерице, оваквом методолошком платформом служи бар хиљаду
