Добрашиновић: Систем интерне ревизије ревидирати или укинути
Служба интерне ревизије, према истраживању Топличког центра за демократију и људска права, није формирана на начин који је прописан Законом о буџетским корисницима.Како се наводи, до краја 2016. године, од више од 10.000 корисника јавних средстава, систем интерне ревизије био је успостављен код свега 195 организација, и то на републичком нивоу 80, локалном 80 и код 35 индиректних корисника јавних средстава.
Од анализираних шест локалних самоуправа, само градови Ниш и Ужице имају правилно успостављену службу интерне ревизије.
У Бечеју служба интерне ревизије није успостављена, а у Мајданпеку, истиче се у истраживању, радно место интерног ревизора је остало упражњено.
У Лозници служба интерне ревизије није успостављена у складу са важећим прописима, а у Прокупуљу послове интерне ревизије обавља интерни ревизор који је запослен у општинској управи.
"Основна сврха деловања интерне ревизије као независне службе унутар организације је да истражи и оцени ефикасност пословања, да својом саветодавном улогом помаже менаџменту, оснивачу или власнику у доношењу пословних одлука, на начин да им константно доставља радне анализе, процене, препоруке и савете везано за функционисање система, истиче у истраживању недавно изабрани председник Државне ревизорске институције (ДРИ) Душко Пејовић.
Он наглашава да служба интерне ревизије треба да обавља контролу "без предрасуда, ометања и сукоба интереса".
"Овакав систем интерне ревизије не доприноси унапређењу контроле токова јавног новца. Систем је тако замишљен да би од интерне ревизије требало да зазиру они који располажу буџетским средствима, а наше истраживање је показало да то није тако у пракси", рекао је председник Управног одбора Топличког центра за демократију и људска права Драган Добрашиновић.
Систем интерне ревизије, истиче Добрашиновић, има много недостатака од који су најуочљивији несамосталност у раду, односно директна подређеност руководиоцима корисника јавних средстава, пре свега председницима општина.
Интерна ревизија се, према резултатима истраживања, бави углавном контролом периферних токова новца, како по обиму тако и по значају. Контролишу се углавном средства усмерена ка медијима, НВО, установама културе...
Добрашиновић међу недостатке убраја и недовољан број интерних ревизора на локалном нивоу у односу на број корисника јавних средстава чији су оснивачи анализиране локалне самоуправе, као и недоваљан ниво знања и вештина интерних ревизора у областима које су предмет контроле.
"Методологија рада служби интерне ревизије је неујадначена, а и низак је ниво јавности рада служби интерне ревизије. По правилу, локалне самоуправе немају ниједан податак на званичним интернет странама о раду служби интерне ревизије", указао је Добрашиновић.
Он сматра да је у систему интерне ревизије неопходно унети хитне промене које би гарантовале самосталност те службе.
"Није нам потребно још једна институција која заправо фингира борбу за 'чисте' јавне финансије, а све о трошку грађана", оценио је Добрашиновић
Упостављање служби интерне ревизије је у преговорима о чланству у ЕУ део Поглавља 32 – Финансијски надзор.
(Бета, 22.05.2018)










