Pravda za mržnju

… kako sam iz intervjua saznao – tokom ratnih godina u Dubrovniku od pomahnitalih (paravojski) spasavao ugrožene osobe „pogrešne“ nacionalnosti, u zavisnosti od ratne sreće, dakako. Bilo je još takvih u onom orgijanju s početka devedesetih. Ne mnogo. Ali bilo ih je. Neki su (možda i većina njih) spasavajući tuđe, pogubili sopstvene glave (setimo se Srđana Aleksića), Zdravko Bazdan, srećom, nije. Nego da ne dužim, ako nekoga interesuje – a