Hidra (2): Nebo nad Peloponezom

Moja ćerka, koja je sedela preko puta mene u restoranu, okrenula se i pogledala koga ili šta ja to fotografišem, zatim se tajanstveno nasmejuljila i meni se učinilo da je htela nešto i da kaže… Supruga, koja je pratila njen pogled, odmah je rekla: – On veoma liči na Tebe… Ja sam još jedan put pogledao na fotografiju, pa na njega, a zatim i na ćerku : – A zašto se ti još uvek smejuljiš? – Jako ličite, saglasna sam sa mamom… – Ali šta tu ima tako