Судбине предводника радничких протеста: батине, снајпери и азил
Данас 01.08.2018 | Пише: З. Миладиновић
На трибини "И раднике убијају, зар не?" у Нишу откривено са каквим су се последицама суочили људи који су се борили за права запослених У Србији је све више самоубистава бивших или актуелних радника због сиромаштва, беде и понижења, а није мало ни прогона оних који су предводили штрајкове против лоших приватизација и за очување радних места.
Држава је презриво одбацила раднике и стала у заштиту крупног капитала, инвеститора и тајкуна којима углавном треба јефтина, необразована и послушна радна снага. Обрачун наше власти са радницима је немилосрдан и подсећа на обрачун фашиста са неистомишљеницима“. Ово су неке од оцена трибине „И раднике убијају, зар не?, одржане прексиноћ у Нишу, у организацији Удруженог покрета слободних станара (УПСС), на којој је социолог и оснивач УПСС-а
