Kakav je život u Priboju posle formiranja Slobodne zone?
RTS 16.08.2018
Otkako su zlatne godine FAP-a, i njegovih 7.000 radnika postale samo nostalgično sećanje, svakodnevica Priboja je potpuno promenjena. Između dva popisa, broj stanovnika je smanjen za 4.000, a najveći problem je nezaposlenost. Grad u kome se, kažu, živi od penzija i prihoda zaposlenih u javnim službama, ipak je napravio industrijski iskorak: proizvodnja za odbrambenu industriju u FAP-u i u kompanijama koje posluju u Slobodnoj zoni. Otvoreno je 600 radnih mesta, a naredne godine, posla će biti za još 500
Da Priboja nema bez FAP-a, ponavljano je godinama, dok i poslednje nade u vaskrs ovog giganta nisu ugašene, a svako novo radno mesto u gradu na Limu postalo čist dobitak. I upravo na prostoru nekadašnjeg FAP-ovog pogona, gde je formirana Slobodna zona Priboj, zaposleno je 350 radnika, ugovoreno još 270 radnih mesta. Zaposleni u pribojskoj slobodnoj zoni kažu da je ona veoma važna. Neki navode da su razmišljali da napuste grad, ali da su
