Губитак свести о сутра
Данас 20.08.2018 | Пише: Радиша Драгићевић
У временима која су претходила бунама или устанцима, наш необразовани (али не и неуки) народ објашњења је тражио у небеским приликама, у знаковима чије тумачење није захтевало познавање писмена већ исконску мудрост и интуицију.
А о бунама се почињало шушкати када је догоревало до ноктију, када се челом дотицала земља и када сутра више није било одредница времена и знак будућности. У свести обичних људи, у свести власника својих живота, ма каквом се значајношћу, дужином или добом мерили, сутра се, док постоји, чека са надом или са страхом. Сутра се, опет читајући небо, претвара у могућност да после кише сунце сија – и обрнуто, да тугу наслеђује радост – и обрнуто, и
