Колико је пута до сада Београд требало да добије метро
Формирање ЈКП „Београдски метро и воз" је први корак актуелне градске власти када је реч о изградњи метроа.
Направљен је - можда - први званични корак за деценијама најављивани београдски метро. Први званични корак актуелне градске власти.
Није постављен камен темељац, нити је забијена прва лопата, али је основано ЈКП „Београдски метро и воз&qуот;, пише Н1.
Јавно комунално предузеће за изградњу и превоз путника метроом и развој градске железнице имаће трочлани надзорни одбор и директора.
А након представљања мапа и штампања карата за још увек непостојеће линије, изгледа да отварање овог предузећа може да се сврста под оно старо „барем нешто&qуот;.
Поновно буђење
Иако је била једно од главних обележја кампање Српске напредне странке на последњим градским изборима, изградња метроа готово да није помињана скоро пола године.
Мало се писало, а и говорило, о београдском метроу од завршетка градских избора, све док градоначелник Београда Зоран Радојичић почетком јуна није за Вечерње новости изјавио да ће му бити велика част да започне пројекат МЕТРО.
Радојичић је током гостовања на телевизији Хепи изјавио да ће значајна фаза изградње метроа бити завршена током трајања његовог мандата.
Гостујући на ТВ Прва, месец дана касније, градоначелник је прецизирао да је план да изградња метроа почне 2020. године. Планиране су две линије.
„Прва од Жаркова и Железника до Миријева, а друга од Земуна до Устаничке улице. Прва ће бити дуга 22, а друга 20 километара&qуот;, изјавио је за РТС заменик градоначелника Београда Горан Весић.
Још шина
А паралелно са линијама метроа, шириће се и градска железница и тај начин ће БГ воз заједно са метроом чинити јединствен транспортни систем, изјавио је Весић.
БГ воз тренутно саобраћа на две линије. Планирана је још једна линија која ће повезати Сурчин и Аеродром Никола Тесла, док ће друга линија спојити до сада неспојиво - Жарково са Карабурмом.
Међу свим плановима, постоји и план за отварање линија за Лазаревац и Младеновац.
„Оног часа када Лазаревац и Младеновац повежемо са центром града, можемо да кажемо да су становници тих општина равноправни са осталим становницима Београда&qуот;, рекао је Весић.
Сви београдски метрои
О овом облику јавног транспорта у престоници се говори већ неколико деценија и скоро сваки од тих пројеката, својевремено и у теорији, деловао је изводљиво.
Идеја београдске подземне железнице се први пут појавила 1958. године када је Архитекта Никола Дабовић имао идеју да метро пролази испод Калемегдана, Теразија, Славија и Чубуре.
План метро линије се додатно проширио седамдесетих година прошлог века када је урађен Генерални урбанистички план заснован на јавном превозу грађана независним шинским системима, метроом и градском железницом.
Тада су првобитно замишљене две линије - од Земуна до Вуковог Споменика и од Дорћола до Аутокоманде - а план изградње предвиђао је још додатних седам линија. Тих година је основан и Сектор за метро.
Било је потребно скоро десет година како би се пројекат „Метро Београд&qуот; завршио. Скупштини града Београда је представљен 1982. године.
Исте године су грађани на референдуму одлучили да издвоје два одсто од плате како би се започела изградња прве линије метроа.
Међутим, градска власт је тада одлучила да уместо метроа уведе трамвај.
Како пише Блиц, за пројекат „Трамвај за 21. век&qуот; потрошено је 200 милиона долара прикупљених од грађана.
Убрзо је расформиран сектор за метро.
Како су године пролазиле, а гужва на улицама се повећавала, вероватно су многи помишљали на метро, али га нико није јавно помињао 15 година.
Деведесетих година је покренут систем Беовоза, замишљен као железничко повезивање приграгдских насеља.
Подземна станица „Вуков споменик&qуот; је свечано отворена 1995. године и данас представља једини објекат који Београђане подсећа на метро.
Зоран Ђинђић, тада као председник скупштине града, 1997. године поново покреће идеју о метроу.
Изнова је отворен и Сектор за метро на чијем челу је био архитекта Бранислав Јовин и прошла је још читава деценија док 2008. није опет утврђено да нема довољно средстава за изградњу подземне железнице у Београду.
О Београду као граду који „никада није био ближи да добије метро&qуот; писало се и 2011. године, када је тадашњи градоначелник Драган Ђилас потписао предуговор о изградњи подземне железнице са француском фирмом Алстом транспорт.
Планирано је да нови, ревитализовани метро има три линије. Прва је требало да води од Устаничке улице до Творничке у Земуну, друга од Бановог брда до Правног факултета, а трећа би ишла преко Моста на Ади и тако би повезивала Чукарицу и Нови Београд.
Али променом градске власти променили су се многи планови, самим тим и траса најављиваног метроа.
Синиша Мали, као тадашњи градоначелник Београда, 2016. године је покренуо причу о новом метроу, сада се две линије. Прва би ишла од Макишког поља до Миријева и друга од Устаничке до Земуна.
Са датумом почетка изградње који је у овом тренутку већ пробијен.
Ко се све утркивао да нам направи метро
Како Београд очигледно никада није имао довољно новца за самосталну изградњу метроа, средства су морала доћи од страних инвеститора.
За време СФРЈ је било речи да ће метро у Београду изградити Совјети и на тај начин отплатити део дуга.
Милутин Мркоњић, некадашњи министар за инфраструктуру, изјавио је 2008. године за Вечерње новости да су „Кинези веома заинтересовани за изградњу београдског метроа&qуот;.
Три године касније су у игру ушли Французи и Италијани.
„Компанија Алстом је веома заинтересована за изградњу метроа у Београду и заједно са једном са једном италијанском фирмом лобира да Француска и Италија повољним кредитима за Србију затворе финансијску конструкцију тог пројекта&qуот;, изјавио је 2011. године извршни диркетор Алстома за саобраћај, задужен за југоисточну Европу, Ербиерто Диарте, преноси Фонет.
Али по свему судећи, метро ће нам на крају направити Шпанци.
Градоначелник Београда Зоран Радојчић је четвртак 27. септембра разговарао са амбасадором Шпаније у Србији Мигелом Фуертесом Суаресом.
Суарес је поручио да су шпански инвеститори заинтересовани за изградњу београдског метроа, преноси лист Данас агенцију Фонет.
Рокови, рокови, рокови
Уочљиво је да је Београд, барем према обећањима градских власти, до сада требало неколико пута да добије метро.
„Свака београдска влада која до краја 2008. не буде завршила прву фазу метроа може се сматрати неуспешном&qуот;, изјавио је Ненад Богдановић, градоначелник Београда у периоду од 2004. до 2007. године.
Драган Ђилас је 2010. године за агенцију Бета изјавио да ће изградња метроа почети 2012. године.
А изградња метроа би требало да почне крајем 2018. године, према речима Синише Малог из 2016. године.
Актуелни градоначелник Зоран Радојичић је прецизирао да је план да изградња метроа почне 2020. године.
Треба само дочекати 2020. годину, када ће се можда сазнати нови рок за изградњу метроа.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.28.2018)
